Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na ekonomskom fakultetu u Beogradu
Na prošlonedeljnom skupštinskom zasedanju zeleno svetlo dobila je Odluka o budžetu grada Zrenjanina za 2026. godinu. U strukturi ukupnih prihoda dominira porez na zarade zaposlenih (50,2%), sa planiranim iznosom od 35,8 miliona evra. „Arhitekte” lokalne kase predviđaju da će po ovom osnovu biti naplaćeno za 1,37 miliona evra, odnosno za 4 odsto više nego što je to bio slučaj ove godine. Utisak je da se sa velikom dozom optimizma pretpostavilo da će poreska osnovica (ukupan fond plata lica sa prebivalištem u Zrenjaninu) biti veća nego lane. U obrazloženju Odluke se navodi da je: „povećanje poreza izvršeno na osnovu analize kretanja ostvarenja ovog prihoda, i trenda rasta u tekućoj i prethodnim godinama. Imajući u vidu sve makroekonomske parametre kao i najave daljih korekcija plata u javnom sektoru, ovaj prihod je planiran restriktivno…”. Međutim, s obzirom na aktuelne okolnosti i rastuće troškovne pritiske kojima su preduzeća u Srbiji izložena, opravdano se postavlja pitanje realnosti (i relevantnosti) ovakvih polazišta. Od 2019. do danas izdaci za zaposlene su praktično „eksplodirali”. U bruto izrazu (ono što poslodavci plaćaju radnicima uvećano za pripadajuće državne namete), prosečna zarada je povećana za 105, a minimalna za čak 163 procenata! Istovremeno, poskupeli su energenti i druge komunalne usluge – električna energija (+53,6%), gas (+47,9%), vodosnabdevanje (+53,4%), odvođenje otpadnih voda (+63,6%), odnošenje smeća (+89,3%)…
Poteškoće za domaće firme nastaju i zbog ekonomske stagnacije naših najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera iz EU. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u 2025. će biti zabeležen minimalan rast BDP-a u Nemačkoj (+0,2%) i Italiji (+0,5%), pri čemu ni projekcije za 2026. nisu mnogo optimističnije – tek 0,9% u Nemačkoj i 0,8% u Italiji. Za privredu Zrenjanina poseban rizik predstavljaju carine SAD-a jer se odnose i na autogume, što bi moglo negativno da se odrazi na poslovanje „Linglong”-a. Podaci Narodne banke Srbije (NBS) svedoče da je tokom prvih deset meseci (januar-oktobar) 2025. priliv novih Stranih direktnih investicija (SDI) iznosio 2,7 milijardi evra. To je za 34% manje nego u istom periodu lane (4,1 mlrd. evra). Slutnje da njihov dotok jenjava potvrđuje i činjenica da je ovogodišnji rezultat manji za čak 26 odsto u odnosu na prosek tokom perioda 2021-2024. Na to da se atraktivnost Srbije kao destinacije za ulaganja smanjila upućuju i odluke nekada glavnih „perjanica” naše investicione politike („Drekslmajer”, „Beneton”, „Leoni”, „Gorenje” i dr.) da delimično ili sasvim redukuju proizvodnju i broj radnika. Može se izračunati da se u zrenjaninski budžet po osnovu poreza na zarade lane „slilo” u proseku oko 900 evra po radniku. Proizilazi da bi u slučaju otpuštanja 2 do 2,5 hiljade ljudi tokom naredne godine gradska kasa bila „tanja” za 1,8 – 2,25 miliona evra. Ako se ovakav scenario obistini, realizacija pojedinih aktivnosti će očito morati da se odgodi. Deo ušteda bi mogao da se ostvari u domenu izdataka za sanaciju i uklanjanje deponija, s obzirom da je njihov stepen prioritetnosti u postojećim okolnostima upitan. Pri tome, za pomenute namene je planiran sličan iznos rashoda – oko 2,6 miliona evra za javno-privatno partnerstvo u vezi sa postojećom gradskom deponijom, kao i dodatnih 600 hiljada evra za uklanjanje divljih smetlišta u naseljenim mestima.
