Piše: Dalibor Bubnjević, glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“
Završava se jedna veoma izazovna godina. Obilovala je preokretima! Započela je masovnim protestima. Potom se situacije prividno umirila. Poslednji kvartal obeležavaju brojni konflikti. Većina razboritih ljudi ne vidi izlaz iz lavirinta u kome se našlo naše društvo. Vlast je zaokupljena sobom, dok se na globalnom nivou dešavaju tektonski potresi. Funkcioneri se nadaju da će Srbiju zaobići privredni cunami. Očito ništa nisu naučili iz dosadašnjih pogrešnih procena. Verovali su da nas neće dotaći sukobi u Ukrajini, carinski rat… Brojni su primeri koji (do)kazuju da se ne može živeti mimo sveta. Na primer, zbog kraha autoindustrije u Evropi, „Drekselmajer“ i „Novares“ su poklekli. Odmeravanje snaga između SAD i Kine za rezultat ima stopiranje izvoza guma iz „Linglonga“ u Ameriku. Umesto da se oslanjamo na domaću privredu, pojedinim nepromišljenim odlukama se vodi njenom satiranju. Naime, preduzetnici su bile prve žrtve nekontrolisanog rasta troškova energije, sirovina… Obratite pažnju, sve je više zatvorenih radnji u Banatu. Kreiran je ambijent u kome je većina legalnih biznisa neodrživa. Od 1. januara ponovo raste minimalna cena rada! Iako političari to žele, neće se poboljšati životni standard. Štaviše, zaposleni sa najmanjim primanjima postaće još siromašniji zbog inflacije koja se pothranjuje.
