Viši standard na dugačkom štapu

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Zemlje članice EU, ali i druge države poput Srbije koje su u procesu pristupanja na godišnjem nivou sprovode anketu kojom se prikupljaju podaci o prihodima, siromaštvu, životnom standardu i socijalnim uslovima stanovništva (EU SILC – European Union Statistics on Income and Living Conditions). Osnovni cilj je da se dođe do uporedivih podataka o tome kako ljudi žive, čime se stvara osnova za poređenje životnog standarda u različitim zemljama.
Kada je reč o prihodima, u obzir se uzimaju zarade, penzije, socijalna primanja, naknade za nezaposlene, različiti prilivi od imovine (rente, kamate, dividende), kao i dohodak od samozapošljavanja. Pokazatelj koji se objavljuje je tzv. ekvivalentni raspoloživi neto dohodak i to njegova medijalna veličina, odnosno iznos koji domaćinstva deli na dve polovine – jednu koja na raspolaganju ima manji i drugu sa većim iznosom od toga.
Izračunava se uz uvažavanje činjenice da domaćinstva različite veličine nemaju iste troškove po jednom članu. Naime, ona sa većim brojem imaju manji trošak po osobi, zbog toga što zajednički finansiraju određene kategorije izdataka, za razliku od samačkih gde pojedinac sâm snosi sve troškove. U metodološkom smislu, obračunava se tako što se svakom članu domaćinstva dodeljuje određena „težina“ (ponder). Odrasla osoba ima ponder 1, svakoj narednoj starijoj od 14 godina se dodeljuje vrednost od 0,5, a mlađoj od toga 0,3. Primera radi, četvoročlana porodica (roditelji + dvoje dece mlađe od 14 godina) ima „težinu“ od 2,1 (1 + 0,5 + 0,3 + 0,3). Pod pretpostavkom da je njihov mesečni raspoloživ dohodak 200.000 dinara, sledi da ekvivalentan dohodak iznosi 95 hiljada dinara „po glavi“ (200.000/2,1). Drugim rečima, standard tog domaćinstva jednak je jednočlanom koje mesečno raspolaže sa 95 hiljada dinara.
Ovako izračunati prihodi, čak i kada su prilagođeni prema paritetu kupovne snage novca (zbog cenovnih razlika po državama), ukazuju na prisustvo izraženih razlika u evropskim okvirima. Prema podacima Evrostata za 2024. godinu, raspoloživi dohodak po članu domaćinstva na nivou EU iznosi 1.770 evra mesečno. Na vrhu liste se nalaze Luksemburg (3.148), Austrija (2.480), Holandija (2.258), Belgija (2.197), Nemačka (2.099), Danska (2.025), dok su na začelju Mađarska (933), Slovačka (953), Grčka (1.036), Rumunija (1.085), Bugarska (1.090) itd. Standard žitelja Srbije koji su lane raspolagali sa 748 evra mesečno je bio znatno niži nego u Austriji (za 3,3 puta), Nemačkoj (za 2,8 puta), Sloveniji (2,4), Hrvatskoj (1,8), Rumuniji i Bugarskoj (1,5), a gotovo da deprimira podatak da je dostigao tek oko 2/5 proseka EU.
Nivo životnog standarda prevashodno zavisi od kvaliteta proizvodne strukture i produktivnosti rada (vrednosti proizvodnje po zaposlenom). Veća zastupljenost radno intenzivnih delatnosti sa niskim stepenom dodate vrednosti u kojima se zapošljava manje obrazovana radna snaga za posledicu ima niže prihode. Obrnuto, u zemljama u kojima značajan udeo imaju tehnološki intenzivne industrije, finansije i moderne/sofisticirane usluge generišu se i veća primanja.
Da bi građani živeli bolje, potrebna su veća ulaganja, pre svega u ljudski kapital (obrazovanje i zdravstvo) i inovacije, a to je čak i u slučaju najpovoljnijih okolnosti i najkvalitetnijeg upravljanja – višedecenijski proces.