Koga ugrožava rast EURIBOR-a?

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Geopolitički sukobi i tenzije uvek izazivaju i turbulencije u oblasti ekonomije. Tako poslednjih dana svedočimo da je pored poskupljenja energenata došlo i do rasta kamatnih stopa. Naime, pre izbijanja najnovijih sukoba na Bliskom istoku šestomesečni EURIBOR je iznosio 2,13%, da bi početkom ove nedelje dostigao 2,47%. To bi mogla da bude posledica jačanja inflatornih pritisaka i očekivanja usled rasta cena nafte i gasa. EURIBOR ili Evropska međubankarska stopa (Euro Interbank Offered Rate) je dnevna referentna kamata po kojoj banke jedna drugoj nude novac. Ona je promenljiva i uglavnom zavisi od monetarne politike Evropske centralne banke (ECB). Od 1999. godine, do danas visina tromesečnog EURIBOR-a se značajno menjala, u skladu sa ekonomskim uslovima u evrozoni. Maksimalnu vrednost dostigla je oktobra 2008. (5,43%), dok je minimalna zabeležena sredinom decembra 2021. (-0,602%). Pre globalnog finansijskog posrnuća (do 2008. godine) kretala se u intervalu između dva i pet odsto, zatim je usled politike jeftinog novca ECB-a beležila pad (0% – 1%), u periodu od 2009. do 2015. da bi u jednom dužem vremenskom obsegu (2015-2021) bila negativna. Nakon pandemije (2022-2023) dolazi do naglog rasta (3-4%), da bi početkom 2026. vrednost EURIBOR-a bila nešto iznad dva procenata. Banke cenu svojih dugoročnih zajmova indeksiranih u evrima formiraju tako što na EURIBOR (promenljiva osnova) dodaju tzv. kamatnu maržu (koja je fiksna).
Tako i ukupna kamata koju zajmoprimci plaćaju postaje varijabilna i usklađuje se na svakih tri ili šest meseci sa tromesečnim ili šestomesečnim EURIBOR-om. Svaka modifikacija EURIBOR-a utiče na promenu ukupne (nominalne) kamatne stope, čime se rizik u potpunosti prebacuje na dužnike, odnosno na sve one čiji je dug vezan za pomenutu referentnu kamatnu stopu. U strukturi ukupnog javnog duga Srbije, koji iznosi 39 milijardi evra, obaveze sa varijabilnim kamatnim stopama iznose 34,9%, a u okviru njih dominiraju (72,2%) one vezane za EURIBOR. Proizilazi da je otplata jedne četvrtine državnog duga (oko 10 mlrd. evra) zavisna od njenog varijabiliteta. Naša preduzeća bankama duguju ukupno oko 16,2 milijardi evra. Od toga, čak 11 milijardi (68,4%) ima rok otplate duži od godine i indeksirano je u stranoj valuti. Građani (stanovništvo) su od banaka pozajmili ukupno 16,8 milijardi evra, od čega je 7,4 milijarde (43,8%) vezano za evro, dok ostatak čine dinarski krediti. Računica kazuje da ukupan dug države, građana i privrede koji je zavisan od promene EURIBOR-a iznosi preko 28 milijardi evra. Dodatni rizik kod ovakvih kredita je to što su mesečne rate (anuiteti) korisnika iskazane u evrima, a ne u dinarima. Ukoliko bi došlo do promene deviznog kursa (slabljenja dinara u odnosu na evro), mesečne obaveze u dinarima bi se automatski povećale (iako bi u evrima ostale iste). Realizacija kamatnog i valutnog rizika, odnosno rast EURIBOR-a uz istovremenu deprecijaciju (slabljenje) naše monete u odnosu na evro, bi dužnike dovela u još težu situaciju. Savet korisnicima finansijskih usluga je da se uvek, kada se takva mogućnost nudi, odluče za pozajmicu sa fiksnom kamatnom stopom, umesto sa varijabilnom. Predvidljivost budućih izdataka bi trebalo da bude jedan od najvažnijih kriterijuma prilikom donošenja odluka o zaduživanju (naročito dugoročnom).