Ovog dugog toplog leta (sa kratkim osvežavajućim talasima), naša zelena oaza je Gradski park, a kroz njegovu gvozdenu kapiju ulazi se u „Banatsku bajku” – manifestaciju zamišljenu po sistemu „od svega po malo, za svakog po nešto, a lepo”, koja okuplja Zrenjanince i njihove goste iz večeri u veče. Na ulazu u, zvanično, Županijski park, formiran 1887.godine, u niši na južnom krilu Gradske kuće nalazi se kip svetog Ivana (Jana) Nepomuka. Kip je je uklonjen 1947. godine, ali je 16. maja 2008. godine postavljen i osvećen novi kip, u bronzi (prvobitni je bio od drveta i sačuvana je samo glava), rad akademskog vajara Zoran Jezdimirovića. Pretpostavlja se da je na istom mestu postavljen 1887. godine, kada je završena zgrada Torontalske županije. Sveti Ivan Nepomuk smatran je zaštitnikom grada, pa je i kip postavljen na mestu s pogledom na reku (sadašnja jezera), odakle je gradu pretila opasnost od poplava, a nekada se njegov lik nalazio i na gradskom grbu. Zaštitnik je mostova, zagovornik protiv poplava i zaštitnik ispovedne tajne i njegovi kipovi nalaze se u mnogim gradovima podgnutim na obalama reka. Nepomuk na staroslovenskom znači „onaj koji nije muknuo (progovorio)”, zbog čega je ovaj katolički svetac, inače veoma popularan i kod ostalih hrišćana, postao i zaštitnik ispovednika, graditelja mostova, kraljica, ali i siromašnih.
I tako, prolazeći ulicom, vidim da je kip dobio patinu vremena i da je krajnje vreme da se očisti, kao i da se sama niša u kojoj se kip nalazi i taj deo gradske kuće, malo okreče i urede. Fasada se oljuštila, i sve deluje zapušteno, nedostojno i sveca, i gradskog zdanja kojim se dičimo, i samog grada, tačnije onih koji brinu o njemu i zdanjima koja su pod spomeničkom kulturnom zaštitom.
Sam park se lepo održava ali… Nije lepo što se na sve strane vide opušci od cigara. Ima ih u neograničenim količinama i prosto ne mogu da verujem koliko nam nije stalo da čuvamo to što imamo…
Ali, nadajmo se boljim vremenima. Ne mislim na letnje vreline i suše…
