I u Zrenjaninu je 31. oktobra obeležena planetarno popularna svetkovina Noć veštica. U „Lajon pabu” je već tradicionalno održan maskenbal, a „Aviv park” je organizovao „Halloween” vikend sa brojnim aktivnostima za decu, pri čemu su obavezna dekoracija bile izrezbarene bundeve, slepi miševi, kosturi i veštice, kako bi se stvorio ambijent strave i užasa.
Atmosferu „jezivosti” u noći 31. oktobra naročito pospešuju horor filmovi, od kultne „Noći veštica” iz 1978. Džona Karpentera, preko strašnih i misterioznih horor priča, kojima se mnogi prepuštaju baš poslednje večeri oktobra.
Dakle, jasno je da 31. oktobra, nije toliko reč o slavljenju, već o zabavi koju donose maskiranje i stvaranje atmosfera napetost i strave. Zato vam, u duhu Noći veštica donosimo jednu, na prvi pogled, klasičnu horor storiju.
Priča počinje u novembru 1921. godine, u malom gradu u Americi, kada su se gospodin i gospođa H. sa svojom decom preselili u novi dom. Izabrali su staru kuću, koja je bila mračna i nije imala uvedenu struju. Zato su koristili lampe na gas. Ubrzo po useljenju, porodici su počele da se dešavaju neobične, neobjašnjive stvari. Jednoga jutra, gospođa H. je čula korake u sobi iznad svoje. Požurila je uz stepenice. Na njeno iznenađenje, soba je bila prazna, kao i sve druge. Nedugo potom, kada bi gospođa H. pošla uveče na spavanje, čula bi neverovatnu buku, kao da neko gura nameštaj na vrata.
Ipak, ona nije bila jedina u porodici koja je iskusila da se nešto neobično dešava. Kada se jednog jutra spremala da siđe na doručak, njen četvorogodišnji sin dotrčao je u sobu i pitao zašto ga je zvala. Odgovorila je da nije, da nije ni bila u njegovoj sobi. – Pa ko je to onda bio, ko me je zvao? Ko je pravio taj zvuk? – pitao je on.
Vremenom, od misterioznih šumova i bata koraka, porodica počinje da proživljava opasnije situacije. Kada bi ujutru krenuli da ustaju iz kreveta, nešto bi ih vuklo nazad. Uskoro su i roditelje i decu počele da muče slabost i glavobolje. Mama H. je više puta osetila kao da je neko mazi po ramenu. Jedne noći se probudila i na ivici svog kreveta ugledala muškarca i ženu. Paralisala se od straha, ne mogavši da se pomeri.
Konačno, razrešenje problema porodice H. doneo je njihov rođak. Nažalost, ono je uništilo savršenu priču o duhovima. Ispostavilo se da nesrećnu porodicu ipak nisu progonili neki prethodni preminuli stanovnici kuće, već su i roditelji i deca doživeli trovanje ugljen-monoksidom, zbog čega su im se dešavale halucinacije! Naime, peć koju su koristili nije ispuštala gas kroz dimnjak, već se on širio kućom. Takođe, trovanje je moglo da nastane i zbog gasnih lampi koje su se tada upotrebljavale. Sve vrste halucinacija – zvučne, vizuelne, osećaje „dodira” po koži – zapravo je izazvao ugljen-monoksid, a cela priča porodice H. bila je objavljena u Američkom medicinskom žurnalu oftalmologije.
Da li ćete povodom racionalnog razrešenja misterije osetiti razočarenje ili olakšanje, zavisi od toga da li ste i sami ljubitelji strave i užasa i Noći veštica.
Dan svetih
Noć veštica se obeležava uoči praznika Katoličke crkve – Dana svih svetih, koji se slavi 1. novembra. Iako je ova svetkovina za mnoge „američki” praznik, Noć veštica zapravo vodi poreklo iz Evrope, još od paganskih običaja starih Kelta, koji su završetak leta i prelaz u hladnu zimu povezivali sa smrću. Verovali su da tada granica između sveta živih i sveta preminulih postaje zamagljena, te su iz straha od posete duhova pravili buku i maskirali se ne bi li oterali nepoželjne goste. Kasnije, u VIII veku, papa Grgur III proglasio je prvi novembar za Dan svih svetih, odnosno praznik svetaca i mučenika. Vremenom se obeležavanje ovog hrišćanskog praznika pomešalo sa keltskim paganskim ritualima. Svetkovina slična Noći veštica postoji i u Srbiji i uglavnom se praktikovala u selima. U pitanju je Bela nedelja – poslednja nedelja pred Veliki post, kada maskirana povorka pevajući prolazi selom, a ljudi je daruju jajima, slaninom i kolačima.
