Grad pokušava da reši problem vode za piće već decenijama. Bilo je više pokušaja da se ona popravi u brojnim pilot postrojenjima, u jednom je učestvovao i profesor dr Božo Dalmacija, jedan od vodećih stručnjaka u zemlji za hemiju i tehnologiju vode. Došlo se do tehničkog rešenja i predloga šta da se radi, a odgovor na sve to bio je – „nema se para”!
Ovako je svoju priču započeo Živojin Đurin, diplomirani biolog-mikrobiolog, višedecenijski šef laboratorije zrenjaninskog „Vodovoda” na tribini posvećenoj problemu snabdevanja Grada vodom za piće 7. juna u prostorijama Mesne zajednice ,,Dositej Obradović”. Skup je organizovao Zrenjaninski socijalni forum, a moderator je bio Miroslav Samardžić.
Đurin je izneo sve parametre koji se tiču kvaliteta naše vode za piće, predočivši to što nije ispravno, odnosno šta ne odgovara odredbama postojećih pravilnika. Podsetio je i na istorijat vodovoda od 1905. kada je iskopan prvi bunar, pa sve do 1962. godine kada je osnovano, za svoje vreme moderno, Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija”. Prema onome što je Đurin predočio, zrenjaninska voda nije toliko opasna za piće, ali prema novim i savremenim merilima može da bude mnogo bolja i čistija.
– Kroz zrenjaninske cevi protiče voda sa dubine od oko 90 do 120 metara, koja je bez radioaktivnosti i pesticida. Voda koju koristimo za upotrebu nepromenjena je po sastavu oko 15 hiljada godina. Takva kakva je, po mnogim karakteristikama ne zadovoljava odredbe Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za javno vodosnabdevanje. To je ustanovljeno još pre osamdeset godina – podseća Đurin.
Žuta boja zrenjaninske vode dolazi od prisustva huminskih materija, izuzetno složenog sastava. Opterećenost vode meri se utroškom kalijum permanganata, a on je višestruko veći od najvećeg dozvoljenog, i to je možda jedan od najvećih problema naše vode.
– Rutinsko hlorisanje vode ubija bakterije, ali može i da proizvede štetne materije u kontaktu sa huminskim, a neki od tih produkata su čak i kancerogeni. Taj problem se kod nas srećom ne javlja! Gvožđe i mangan koje poneko pominje kao problem, nisu opasni po zdravlje. U vodi nema štetnih nitrata i nitrita. Prisutan je i natrijum, inače vrlo bitan elemenat za organizam – objašnjava bivši šef laboratorije.
Glavni problem oko kojeg se sve vrti jeste arsen! Ima ga u koncentraciji od 0,1 miligram po litru, što je deset puta više od najveće dozvoljene vrednosti. Zbog toga je odlukom zdravstvenih vlasti Grad dobio zabranu upotrebe vode iz vodovoda 2004. godine.
Do tog momenta Pravilnik je bio daleko blaži. Arsen kao element nije bezopasan, ali nije ni toliko opasan kao što se misli!
– U gradu Zrenjaninu nije zabeležen nijedan slučaj niti hroničnog, niti akutnog trovanja arsenom. Čak ni onkološki dispanzer nema registrovano veće prisustvo bilo koje bolesti nastale upotrebom pijaće vode. Nijedna zdravstvena ustanova, ni studija, nije potvrdila kancerogenost niti toksičnost zrenjaninske vode iz vodovoda. Arsen koji je prisutan u vodi iz vodovoda, ne ugrađuje se u ćelije ljudskog organizma (ni životinjskog) niti se igde taloži, te se nepromenjen izbacuje iz organizma – tvrdi Živojin Đurin.
On smatra da su klasične metode odstranjivanja nepoželjnih sastojaka iz vode (jedna od njih je upotreba ferihlorida) dovoljne za eliminaciju arsena.
Pred kraj tribine je izjavio da i dan danas pije vodu iz vodovoda: našim građanima je potrebna kvalitetnija voda, ali je veliko pitanje da li je za njeno dobijanje bila potrebna izgradnja fabrike vode kakva je podignuta pre godinu dana.
REAKCIJE GRAĐANA:
Nakon tribine građani su imali priliku da daju svoj komentar povodom predočene teme, a reakcije su se kretale od razočarenja do oduševljenja, neverice, skepse. Usledila su i uobičajena pitanja: Da li onda ipak smemo da pijemo vodu? Koliko je arsen zaista opasan? Da li nam je fabrika vode uopšte potrebna i koliko je cela priča istinita? Ko koga laže i slično. Mnogi građani pamte Živojina Đurina po intervjuu koji je pre petnaest godina dao „KTV” televiziji i tom prilikom izjavio da je voda za piće iz zrenjaninskog vodovoda ispravna i da građani ne treba da se plaše. Prisutni su ga zamolili da prokomentariše ondašnje i sadašnje stanje ili da da demanti svoje izjave, na šta je on odgovorio:
– Voda koju smo pili pre 15 godina i ova danas je apsolutno ista i ništa se nije promenilo. To što sam rekao onda tvrdim i sad – rekao je Đurin.
