Čvrst devizni kurs ne znači da je on i stabilan
Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Devizni kurs je cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za neku drugu valutu. Njime se, pored ostalog, uspostavlja veza između cena u zemlji i inostranstvu. Poređenje cena omogućava da se utvrdi koji su proizvodi skuplji u zemlji, a koji u inostranstvu, a to je bitno za međunarodnu razmenu dobara i usluga, pošto se na osnovu toga određuje šta će se u jednoj zemlji proizvoditi, šta uvoziti, a šta izvoziti. Proizvodi i usluge koji su u zemlji jeftiniji u odnosu na inostranstvo se izvoze, a oni koji su u zemlji skuplji se uvoze.
Prema načinu utvrđivanja postoje dve osnovne vrste deviznih kurseva: čvrsti (fiksni) i promenljivi (plivajući, fluktuirajući). Među ekonomistima se često vodi polemika da li je bolji režim fiksnog ili plivajućeg deviznog kursa. Danas je uobičajeno da nacionalne privrede funkcionišu u režimu promenljivih kurseva.
Fiksni kurs postoji onda kada njegovu vrednost utvrđuju monetarne vlasti i kada on ne zavisi od odnosa ponude i tražnje za devizama (ne određuje se na deviznom tržištu). Promenu deviznog kursa vrši država svojom odlukom. Kada se poveća vrednost domaće valute u odnosu na inostranu u pitanju je revalvacija, a kada država svojom odlukom smanji vrednost domaće valute u odnosu na stranu valutu, tada se javlja devalvacija. Da bi se čvrsti devizni kursevi održali neophodne su stalne državne intervencije na deviznom i spoljnotrgovinskom planu (carinske i necarinske barijere, podsticanje izvoza, zabrana repatrijacije profita i kapitala…) U najkraćem, država tako utiče na nivo ponude i tražnje za devizama. U aktuelnim okolnostima (globalizacija, liberalizacija, tržišni uslovi poslovanja) ovako nešto nije lako izvodljivo.
Režim fiksnog kursa ima pozitivne strane: (a) lako se utvrđuje profitabilnost investicionih projekata u inostranstvu, (b) smanjuje se rizik u transakcijama sa inostranstvom, naročito na dugi rok, (v) nacionalna privreda se štiti od kratkoročnih poremećaja/oscilacija i špekulacija na deviznom tržištu. Ipak, uprkos tome, režim fiksnog kursa nosi i određene rizike, iz čega proizilaze i njegovi osnovni nedostaci: (a) ekonomska politika zemlje je gotovo u celosti podređena održavanju nivoa deviznog kursa, (b) odlaže se neophodno prilagođavanje nacionalne privrede u odnosu na međunarodno okruženje, (v) najčešće je vrednost domaće valute precenjena, a to znači da je domaća valuta jača „na papiru” nego što zaista jeste, a to privrednicima daje pogrešne signale o isplativosti uvoza/izvoza, (g) revalvacija/devalvacija se sprovode odjednom (jednokratno), te se time naglo menjaju uslovi poslovanja.
Čvrst devizni kurs ne znači da je on i stabilan. Moguće je da usled ekonomskih kretanja monetarne vlasti moraju često da pribegavaju devalvacijama odnosno revalvacijama, a to narušava stabilnost i predvidivost poslovnog ambijenta.
