Nelegalni domovi za stare predstavljaju veliki problem, kako zbog poslovanja u finansijskoj „sivoj zoni” tako i zbog nedostatka kontrole uslova smeštaja. Poznavaoci prilika kažu da je pravilnik o otvaranju gerontoloških ustanova u Srbiji uglavnom prilagođen otvaranju većih domova. S obzirom na to da se nekad u takvim ustanovama čeka duže na krevet, preduzetnici su videli mogućnost dobre zarade u brizi o starijim sugrađanima. Zato ne iznenađuje što se svake godine broj neregistrovanih domova u gradu i okolini povećava. To potvrđuju i podaci Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, u čijoj je nadležnosti inspekcijski nadzor.
Prema rečima inspektora, kojima smo se obratili putem imejla, u 2015. godini, postupajući po prijavama građana i institucija, zabranjen je rad u 14 objekata u kojima se ilegalno pružala usluga domskog smeštaja. Kako su rekli, u pojedinim objektima postupalo se u saradnji sa MUP-om i Osnovnim javnim tužilaštvom, i svi krivični postupci su u toku. Ipak, teško je utvrditi precizne podatke o broju „divljih” gerontoloških centara, jer su mnogi registrovani kao privredna društva, udruženja, dnevni boravci za stare ili pansioni.
– Do pre izvesnog vremena imala sam informaciju da na teritoriji grada postoji deset nelegalnih domova za stara lica. Moguće je da ih ima više, jer ovi domovi „niču kao pečurke” – kaže Zorica Vučković, direktorka zrenjaninskog Gerontološkog, čiji je osnivač Pokrajina. – Mnogima se ovo čini kao lak i vrlo unosan posao. U potrazi za egzistencijom, ljudi se olako upuštaju u posao o kojem najčešće ne znaju ništa, nesvesni velike odgovornosti koju briga o starima sa sobom nosi. Većina ovih mesta nema nikakvih uslova za legalan rad i dobijanje licence.
Naša sagovornica napominje da Gerontološki centar nema problem sa legalnim domovima u privatnom vlasništvu.
– Veliki problem predstavlja to što se u nelegalnim domovima smeštaju stari ljudi bez ikakve kontrole i nadzora. Briga o njima zahteva nadzor legalnih institucija, jer lako može doći do zloupotrebe i nemara. Da inspekcija ažurno radi svoj posao, ovog problema ne bi bilo. Prema mojim saznanjima, do sada nijedan od ovih domova nije zatvoren. Čini se da su vlasnici ovih nelegalnih domova dovitljivi od svih inspekcijskih službi, jer i kada budu kažnjeni, oni privremeno izmeste korisnike na drugu lokaciju. To sve ukazuje na jedan ozbiljan problem, kao i na to da zakon u ovoj oblasti nije delotvoran – kaže Zorica Vučković.
Dragan Šašić, osnivač organizacije „Ozdravimo zrenjaninsko zdravstvo”, smatra da vlasnici nelegalnih domova bez problema plaćaju kazne i nastavljaju da rade.
– Pacijente uglavnom nalaze u bolnici, gde su najčešće i sami zaposleni. Uslovi smeštaja nisu adekvatni. Ne postoje protivpožarni aparati, požarni izlazi, a reč je o starim i dementnim licima, i samo je pitanje dana kada će doći do tragedije. Nije dovoljno samo to što inspekcija zabrani rad, nego je potrebno vršiti stalne kontrole – kaže Šašić.
MALI BROJ INSPEKTORA
Teritoriju AP Vojvodine pokrivaju svega tri inspektora socijalne zaštite i jedan savetnik sa ovlašćenjem inspektora. Inspektori utvrđuju da li se radi o registrovanom ili nelegalnom objektu za smeštaj starih lica. Ako se radi o nelegalnom objektu, donosi se rešenje o zabrani rada i iseljenju korisnika sa rokom od najduže 30 dana. Istovremeno obaveštavaju nadležni Centar za socijalni rad i druge inspekcije (sanitarnu, zdravstvenu, radnu i turističku). Zatim podnose krivične prijave ako se u objektu obavlja delatnost smeštaja starih lica, bez dozvole za rad nadležnog organa i ako se ne postupi po rešenju inspektora. Kazna predviđena Zakonom o socijalnoj zaštiti za prekršaj iznosi od 200 hiljada do milion dinara.
KOMPLIKOVANA PROCEDURA
Privatni Dom za stara lica „Đekić 1955” je pre mesec dana postao prvi legalizovani privatni dom u Zrenjaninu. Put do licence je trnovit, ali nije nemoguć. Ovlašćeni zastupnik ovog doma je Zagorka Đekić, lekarka opšte prakse u penziji, koja je za list „Zrenjanin” ispričala koliko je procedura za legalizaciju komplikovana.
– Kada smo predali prvi put dokumenataciju Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, krajem maja 2015, važio je stari zakon. U međuvremenu je došlo do promena i tada je dokumentacija bila zastarela. Promenili su zakon za protivpožarne aparate, pa smo dokumenataciju morali da dopunimo i na kraju smo je predali krajem prošle godine, kada je bila odgovarajuća. Po Zakonu, moramo da imamo hidrante (kod nas ih ima četiri do pet), dojavne alarme koji se oglašavaju ako neko zapali cigaretu, a oni su postavljeni u svakoj prostoriji. To je samo deo stvari neophodnih za licencu, što je prilično skupo – kaže naša sagovornica i dodaje da se licenca dobija na pet godina, a kada istekne, ponovo se predaju papiri komisiji. U ovom Domu za stara lica trenutno boravi devet osoba. Sve sobe su opremljene po najnovijim standardima, a pored svakog kreveta nalazi se ormarić i dugme u slučaju da nekom treba pomoć, kao i specijalna „skala mobil” kolica koja omogućavaju kretanje uz stepenice.
