U Mužlji tvrde da su i dalje vezani za ne baš plodnu zemlju na kojoj su pre 126 godina naseljeni njihovi preci, uprkos sve brojnijim žiteljima ovog naselja koji bi da rade i žive u inostranstvu. O prošlosti i sadašnjem trenutku naselja koje vode, Ervin Palatinuš i Laslo Kovač, predsednik Saveta i sekretar Mesne zajednice, kao i Jožef Stojko, član Gradskog veća, mogu mnogo toga da kažu. Oni, ipak, kao najakutniji, ističu saobraćajni problem.
Za bezbedniju raskrsnicu
– Sve veći broj putničkih i teretnih vozila, poljomehanizacije, pa i „bajkera” kojih je u mužljanskim ulicama sve više, prouzrokuje nam glavobolju, jer stalno strepimo da se ne desi neka nova nesreća, da neko, ne daj Bože, strada. Otuda i razmišljamo o potrebi da se što pre izgradi biciklistička staza kroz Ulicu Mađarske komune, glavnu u naselju.
Drugo bitno pitanje je ojačavanje osvetljenja i postavljanje sijalica na svaku banderu, jer je ovde intenzitet saobraćaja dodatno pojačan izgradnjom puta prema Lukinom Selu. Potrebno je popraviti asfaltni zastor u ulici Tot Ištvana, jer je veoma oštećen. Nije ni čudo kada se zna da je tom ulicom 30 godina šleperima odnošen pesak sa „Peskare”. Zbog teških kamiona i još težeg tereta, odnosno vibracija koje oni prouzrokuju, mnoge kuće u ovoj ulici su oštećene, pa bi popravka kolovoza bila najmanje što bi moglo da se učini za stanovnike te ulice.
Novi, asfalt mnogo bi značio i posetiocima „Peskare”, kupališta kojim se ponosimo – i u čije osavremenjavanje je Zrenjanin poslednjih godina mnogo učinio – kaže Ervin Palatinuš.
Po njegovim rečima,valjalo bi izgraditi raskrsnicu sa kružnim tokom saobraćaja na na mestu gde se ukrštaju ulice Radnoti Mikloša, Madač Imrea i Hunjadi Janoša. On navodi i da se mora razmišljati i o odgovarajućem uređenju mesnog groblja.
Manji broj đaka
Jožef Stojko, član Gradskog veća i profesor matematike u OŠ „Servo Mihalj”, govorio nam je o depopulaciji Mužlje, pojavi kojoj je kao prosvetni radnik maltene svakodnevni svedok.
– Od školske 2014/2015 do sada, broj učenika u našoj osmoljetci se smanjio za 150 – sa 780 na 630. Najdrastičniji pad zabeležen je u prvoj godini pomenutog razdoblja, kada je broj đaka smanjen sa 780 na 728, a broj odeljenja sa 47 na 32. Ove školske godine broj upisanih učenika je 630 – i za 51 je manji u odnosu na prethodnu. Dešava se, kao i drugde da deca napuštaju školu usred školske godine, jer im roditelji odlaze u inostranstvo, mahom u Nemačku i Austriju, pri čemu je većini Mađarska samo tranzitna zemlja – kaže Jožef Stojko i objašnjava da kuće Mužljanaca koji odlaze u inostranstvo kupuju uglavnom Srbi, pa je otuda u školi više đaka srpske nego mađarske nacionalnosti.
Ervin Palatinuš i Laslo Kovač podsećaju da se dosta Mužljanaca slabijih kvalifikacija u Mužlju ipak vrati nakon nekoliko meseci provedenih u inostranstvu. Odlazak zdravstvenih radnika je konstantan.
U priči o Mužlji ne sme se zaobići delatnost „Fokusa”, nevladine organizacije koja koordinira mnoge aktivnosti. Treba spomenuti i „Carsku baštu” ali i firme „Vrška pres” i „Sigurnost” koje takođe uspešno posluju.
U DVA NACIONALNA SAVETA
Direktor škole „Servo Mihalj” Atila Molnar, jedini je Mužljanac u Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine u Srbiji. Nekada 2010. i 2014. bilo ih je više: bili su to Đula Madaras, Tibor Vaš i Kristina Vidrač.
Robert Sabo, odbornik Skupštine Zrenjanina, rođen u Mužlji, član je Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine.
U SUBOTU „ČVARAK FEST”
Nekoliko turističko-folklornih manifestacija znak su prepoznavanja Mužlje. Već u subotu biće održano nadmetanje u pripremi čvaraka „Čvarak fest”, osmo po redu, sa početkom u 11 časova. Učesnici dobijaju deset kilograma slanine, a dužni su da uplate kotizaciju od po 1.600 dinara.
Od 1984. godine, prve subote u julu, ovde se održava takmičenje u kosidbi pšenice na tradicionalan način, svake godine sa međunarodnim učešćem. Poznat je i „Buč”, svetkovina posvećena zaštitnici Mužlje – Bogorodici. Održava se drugog vikenda u sepembru, u dane „Velike Gospojine” po Gregorijanskom kalendaru.
