Na placu iza table kod koje je ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović pre četiri meseca otvorila gradilište dela obilaznog puta oko Zrenjanina, konačno se čuju građevinske mašine. O toj činjenici sredinom prošle nedelje lokalnu javnost informisao je Grad Zrenjanin.
– Putari su na delu budućeg puta između Temišvarskog druma i lokacije mosta na levoj obali Begeja, gde mašine čiste trasu u širini neophodnoj za dalje radove i prilaz reci. Istovremeno, trasira se deonica u Gradnuličkom ataru, od izlaza iz Prvomajske ulice, mesta na kom će se graditi kružna raskrsnica, prema budućem mostu, ka desnoj obali Begeja – kaže se u informaciji objavljenoj 21. februara na sajtu Grada.
Zbog prirode terena, odnosno rastresitog poljoprivrednog zemljišta, u proteklih par meseci posebna pažnja poklonjena je pripremi podloge za buduću saobraćajnicu. Za tu svrhu u Mužljanskom ritu sakupljena je „planina” peska za tampon koji će držati konstrukciju kolovoza.
Daleko od očiju javnosti, ali i opozicionih stranaka koje su kritikovale vlast jer, kako su navele, ništa ne radi na obilaznici, firma „Bauvezen” (Bauwesen) je proteklih meseci u zaleđu Mužlje radila punom parom. Ovo privredno društvo iz Lazarevca, koje je Javno preduzeće „Putevi Srbije” izabralo za jednog od izvođača radova na obilaznici, prošle subote, 23. februara, angažovalo je rovokopač i kamion na pripremi mesta gde će početi gradnja mosta preko Begeja, upola manje od opreme koja je istog dana korišćena za sakupljanje peska.
Zanimljivo je da je ovde montirana i teretna vaga kako bi se precizno vagala količina peska koji će biti odnet i ugrađen u obilaznicu. Tretman peska kao pšenice nije posledica nekakvog međusobnog nepoverenja prodavca i kupca peska, već i potreba da se državi plati naknada za korišćenje prirodnih dobara, takozvana rudna renta, a koja se obračunava na osnovu težine odnetog „rudnog bogatstva”.
Dužina trase koja se gradi, od Mihajlovačkog do Temišvarskog druma, uključujući i most preko Begeja, iznosi 3,7 kilometara. To je otprilike polovina neizgrađenog dela obilaznice, čija je ukupna dužina, od novosadskog do beogradskog puta, približno 14,5 kilometara.
Koliko je posao zahtevan, možda najbolje govori podatak da je za trasu koja se sada gradi, bilo neophodno imovinsko-pravno rešiti vlasništvo na čak 91 katastarskoj parceli, koje su pobrojane na gradilišnoj tabli.
PORESKI DUŽNICI
Firma „Bauvezen” Beograđanina Borivoja Trifunovića (63), koga je krajem 2017. na direktorskoj poziciji zamenio Nemanja Trfunović (34), pomenutu poslovnu godinu završila je sa 102 miliona dinara duga Poreskoj upravi Srbije. Trifunovići su tražili da im se dug reprogramira, a da li je njihov angažman u Zrenjaninu način da država od njih, odnosno njihove firme, koliko-toliko naplati svoje potraživanje – pokazaće vreme.
VAGA NA NOVOJ PESKARI
Pre 12 godina, a po privatizaciji zrenjaninskog „Vojvodinaputa”, većinski vlasnici ove putarske firme uložili su grdne pare za dovlačenje broda „Skrapež” u Mužljanski rit, da bi njegova moćna pumpa iz jezera/peskare na sat crpila 200 kubika vode i peska. Dejan Stanivuković, predsednik UO, tada je rekao da plasman ogromnih količina peska neće biti problem jer će se on koristiti za gradnju puteva takozvanim Banatskim koridorom.
Na žalost, od novih puteva u Banatu u proteklih 11 godina nije bilo ništa, firma „Vojvodinaput Zrenjanin” je upropašćena, a peskara u Mužljanskom ritu sada je samo jedna velika močvara.
Zbog neraščićenih imovinsko-pravnih odnosa i činjenice da većinski vlasnik „Vojvodinaputa” u stečaju nije plaćao rudnu rentu, velike količine, davno izvađenog peska, ne mogu da se koriste. Zato je dva kilometra dublje u ataru nikla nova peskara koja će, nema sumnje, ako u Banatu krene gradnja puteva, biti itekako unosna investicija.
