Vaskrsenje Gospoda našega Isusa Hrista, Sina božijega, najveći je događaj u istoriji čovečanstva. Hristos je celokupnim svojim životom na zemlji, kao Bogočovek, učinio delo našeg spasenja. Dolaskom na ovaj svet i rođenjem u pećini, započelo je Njegovo stradanje. Nastavljeno je kada ga je car Irod gonio, kada je morao sa majkom i pravednim Josifom da beži u Egipat. Kao drvodelja je kroz 30 godina, do svoga krštenja na Jordanu, živeo kao i mi, naporno radeći. Od vremena krštenja na Jordanu do odlaska u pustinju gde ga je đavo kušao, za vreme svoje propovedi, gde ga neverni ne prihvataju kao Sina božijega, iako su videli Njegova dela, i čuda, On strada. Na kraju su ga uhvatili i razapeli na krst, na kome je i umro. Hristos je sve činio radi našega spasenja i iz ljubavi prema nama, da se i mi spasemo, da na zemlji zaslužimo blaženi život u našoj pravoj otadžbini, u Carstvu Nebeskom. Nema veće ljubavi od one da neko svoj život položi za bližnje svoje. Tu je zapovest Hristos prvo ispunio, pa je tek onda ostavio nama kao zaveštanje, upravo na dan svoga stradanja, raspeća i smrti. Zato i čitamo ovih dana čudesni zapis proroka božijeg Jezekilja, gde se govori o kostima ljudskim koje su rasute po svoj zemlji, i kako Duh božiji silazi u te kosti. Silaskom Hristovim u ad, Duh Sveti je onaj koji kroz Hrista Vaskrsloga obnavlja i priprema sveopšte Vaskrsenje mrtvih. „Veliki je Gospod, i čudesna su dela Njegova, i nema te reči koja bi bila kadra da opiše čudesa Njegova!”
Iz svoje beskonačne ljubavi On je sve podneo radi nas, ali je i po svojoj beskonačnoj božanskoj moći vaskrsao. Jedino je On onaj koji je vaskrsao iz mrtvih, i time osigurao i nama život večni – ako ga se udostojimo svojom verom i životom po veri, ne samo rečima nego i delima, svakoga dana onako kako to Bog očekuje i traži od nas. Sveti apostol Pavle kaže da je Vaskrsenje Hristovo najvažniji događaj u istoriji našeg spasenja. „Ako Hristos ne ustade, uzalud je propoved naša, uzalud je vera naša!” Ali, Hristos je vaskrsao i evo, apostol Pavle i ostali apostoli bili su spremni da svoje živote polože za tu veru koju su propovedali svim ljudima, pa se propoveda i nama danas, da njome živimo i udostojimo se Carstva Božijega.
Nije nama danas lako da u sve to poverujemo. Nije lako, ali je moguće! Kakvi smo i kako živimo u porodici i društvu, koliko je među nama mržnje, koliko neprijateljstava, koliko nesreće tamo gde su možda oni najbliži, vezani krvlju jedni s drugima, a pogotovo u međunarodnim odnosima i ratnim nesrećama koje i nas često snalaze!
Bog je tako zavoleo svet i nas ljude, ovakve kakvi smo, da je i Sina svoga jedinorodnoga dao da svaki koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni. Sin Božiji je došao da dobrovoljno strada za sve nas. Uvek imajući u vidu Njegovu smrt na krstu, radi nas ljudi i radi našega spasenja, i njegovo slavno vaskrsenje, znajmo da ćemo jednom sigurno izaći pred lice Njegovo da nam odredi da li smo zaslužili blaženstvo večno u Carstvu Nebeskom, ono blaženstvo koje oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, a što je spremio Bog onima koji ga ljube. To treba da nam bude stalno pred očima, pa ćemo se sačuvati od svega što je zlo prema bližnjima, prema svome narodu i prema svemu svetu, i tako ćemo učiniti sebe dostojnima Carstva božijeg, zbog čega nas je Bog i stvorio.
Dani časnog Vaskršnjeg posta posebno su blagosloveni i naznačeni za preispitivanje svih naših razmišljanja, želja i postupaka, usmereni ka blagočestivom životu, dobročinstvima, molitvi, pokajanju, ispovesti i konačno pričešću časnim i presvetim Telom i Krvlju Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista, koje nam se na Svetoj Liturgiji nudi i daje kao najskupoceniji dar života večnoga i zalog Carstva Nebeskoga, koje već sada i ovde osećamo, doživljavamo i osvajamo trudom i podvigom, a sve to u svetlosti i lepoti sveradosnog praznika Vaskrsenja Hristovog, koji nam kao zvezda vodilja, svake godine biva najvredniji cilj kome hrlimo i koji u uzvišenoj sreći očekujemo. Imajući sve ovo na umu, pomolimo se iskreno i toplo, da nam preblagi i svemilostivi Gospod da snage, smirenja, trpeljivosti i ljubavi da bismo dostojno i radosno dočekali i proslavili najveći praznik Vaskrsenja Hristovog, kao krunu svog našeg uloženog truda i podviga! Protojerej dr Ninoslav Kačarić, u ime Srpske pravoslavne crkvene opštine Zrenjanin i svih njenih sveštenika
