Volim da pazarim u toj mesari, nekako mi se čini da su žene koje tu rade, ljubaznije nego na drugim mestima. Jednu od njih sam redovno viđala i u pozorištu, mislim da je imala dodatni (večernji) posao garderoberke (tu se smenjivala sa sinom, važan je svaki dinar kad imaš veliku decu, znam po sebi)… Može čovek sa njom da porazgovara o svakoj temi, dok pakuje robu ili otkucava račun – ali je jedno pitanje takoreći neizbežno: – Kad će otvoriti javni WC u centru grada?
– Svaki put ću to da vas pitam, a vi prosledite pitanje onima koji mogu i treba da odgovore – govori mi svaki put kad uđem u radnju, ponavljajući notorne, svima znane razloge zašto je takva jedna urbanistička i kulturna tekovina – kao što je javni WC – neophodna i u centru Zrenjanina. Pitanje se dodatno aktuelizuje u naročitim prilikama, kao što su npr. „Dani piva” ili masovni koncerti u centru. Množina okupljenih ljudi, naravno, svakom normalnom potvrđuje koliko je moja poznanica u pravu.
– Jeste li videli onu slatku dečicu na trgu, dovele ih vaspitačice da pozdrave proleće, pevaju igraju, crtaju, milo mi je da ih gledam – kaže dok mi odmerava 200 grama salame. Da, divni su, i već znam kako će nastaviti priču: – A gde će ih odvesti kad im se pripiški? To su mala deca…
Posle me je to pitala i kad su školarci tu pravili „Evropsko selo” za Dan pobede i Dan Evrope. A onda i kad su maturanti, u veselom plesu, sa trga pozdravljali sve Zrenjanince i ceo svet…
– Šta da vam kažem, ne znam kad će naši urbanisti osvojiti tu kulturnu tekovinu zvanu javni WC i interpolirati je u gradsko jezgro. U više navrata smo, raznim povodima, o tome pisali, a kao i da nismo, rezultata, eto, nema…
Pre neki dan dopre mi do ušiju razgovor nekih koleginica kako se (i zašto) skoro sva gradska živost iz centra preselila na periferiju, u „Aviv park”. – Imaš gde da parkiraš auto, i to besplatno, kafići, radnje, čisti toaleti, žene plaćene da to stalno peru i brišu, milina jedna – priča majka s dvoje dece, planirajući vikend-šetnju….
