Boris je jedan od mnogobrojnih mališana koji je prošle nedelje, 3. novembra, prvi put bio u „Drekslmajeru”, u nemačkoj kompaniji u Zrenjaninu u Industrijskoj zoni „Bagljaš”, u kojoj se, od maja 2008. godine, proizvode kablovski setovi za automobilsku industriju i gde radi njegova mama. Kaže da mu se dopalo, samo što je mislio da je igraonica u kojoj se družio sa vršnjacima mnogo, mnogo, manja.
Osmogodišnji Boris još ne zna tačno šta je kvalitet, a to je ono o čemu njegova mama brine svakodnevno dok je na radnom mestu, ali zna da ona ovde zarađuje platu i da je uvek nasmejana kada se vrati kući. Sada može i da je zamišlja na radnom mestu i da ispriča učiteljici i svojim drugarima kako je u „Dreksu”, kako sugrađani popularno zovu ovu kompaniju.
Borisov vršnjak Luka je među 2.000 posetilaca, koji su u nedelju bili gosti fabrike „Drekslmajer”, među kojima je bilo najviše dece. Mali mudrac je, kako kaže, zamišljao da je ovde kao u njegovoj školi koju mnogo voli i već je dobio jednaest petica. Nije baš verovao da postaje ovako velike prostorije, ali je u svakoj našao nešto što ga je zanimalo. On zna da je njegova mama zadužena za komunikaciju, a o fabrici priča kao da je u njoj odrastao i, kako tvrdi njegov deda, stručnjak je za kompjutere još od malih nogu. U posetu je došao sa tatom, bakom i dedom…
Sve je ogromno
Ni dvadesetogodišnji Slavomir Kovački nije očekivao da njegova majka radi u tako velikoj fabrici, ali zna da je ovde zaposleno 5.500 ljudi iz Srednjobanatskog okruga.
– Sve sam zamišljao drugačije – kaže Slavomir. – Ovo je ogromno. Nisam imao predstavu kako teče proizvodnja, a danas mi je sve nekako jasnije, lepo su nas dočekali, objasnili nam tako da smo razumeli o čemu se radi. I moja braća, Dušan (14) i Milenko (13) Žugić puni su utisaka, kao i ja. Radujem se i što ću, kada se vratim u Nemačku, u Keln, gde studiram na Likovnom odseku Akademije umetnosti, ispričati svojim kolegama kako je u nemačkoj fabrici kod nas, u Srbiji.
Ivana Guculj je jedna od volonterki koje su animirale decu, kako bi ona pokazala sopstvenu kreativnost.
– Ove radoznale mališane sve interesuje – priča Ivana. – Tu su sve materijali koji se koriste za proizvodnju kablovskih setova u pogonima „Drekslmajera”. I oni su koristili žice, tulice, kućišta, module, trake, konektore… Njihove vešte ruke sklapaju različite predmete za upotrebu i za ukrase, robote, automobile, lutkice, narukvice, čaše za olovke, podmetače za čaše…
Vredne su bile u igri sa decom i Jovana Jovanović, i Majda Moc. Sa oduševljenjem pričaju kako su deca maštovita i spretna i kako umeju da nacrtaju sve što vide i zamisle…
MakeBlock robot
Gosti su posetili i učionicu za dualno obrazovanje, specijalo opremljenu prostoriju najnovijim alatima i mašinama, u kojoj praktičnu nastavu imaju učenici Tehničke škole – smer tehničar mehatronike. Tu su za njih bili pripremljene posebne vežbe, primerene uzrastu – demonstracija tema iz oblasti tehničkih nauka. Ovde je i „mejkblok” (makeblock) robot, kojim su oduševljena deca svih uzrasta, a dobili su priliku i da ih navode.
Roboti se usmeravaju do postolja na kojem su bile DRÄXLMAIER olovke, loptice, privesci, a potom neki od tih predmeta donose onome ko upravlja, usmeravajući ih do upravljača. Ono što su uhvatila robotskom rukom, bio je poklon deci. Ispostavilo se da su u ovoj radionici mlađi bili veštiji od starijih.
„Dan otvorenih vrata” u „Drekslmajeru” je osmislila Jasmina Krecul Reljin, korporativni komunikator. Imala je podršku vlasnika, menadžmenta i svojih kolega. Gotovo ceo nedeljni dan je bilo angažovano 86 prezentera.
– Cilj nam je bio da omogućimo našim članovima porodica, posebno deci, kao i supružnicima i roditeljima, da vide gde mi to radimo – objašnjava Jasmina. – Niko ranije nije imao priliku da vidi tako velik i zanimljiv proizvodni pogon i zato smo organizovali ture sa vodičima. Vodiči od jutros okupljaju grupe od petnaestak gostiju i vode ih kroz sve proizvodne hale i proizvodne sektore, redosledom kojim se odvija proizvodnja. U svakom sektoru su prezenteri koji objašnjavaju šta se tu radi i pokazuju gde se koji materijal koristi.
Domaćini su gostima pokazali i učionicu u kojoj se obavlja obuka za novozaposlene i stručna usavršavanja.
Najzabavnije je, sudeći po utiscima dece, bilo na kraju, u kantini, gde je organizovano druženje i kreativna radionica. Deca su ovde ostavila mnogo crteža na kojima se vide radna mesta roditelja. Sva su na poklon dobila ranac, kačket, flašicu za vodu, olovke i balone. A ono što su sami napravili u kreativnim radionicama, poput robota i nakita, ponela su kući, kao uspomenu na prvi „Dan otvorenih vrata” u „Drekslmajeru”. I vaša reporterka ima uspomenu – Luka joj je spontano poklonio svoj ručni rad – čašu za olovke i crtež veselog robota. Tekst i foto: Branka Jajić
