Dobro raspoloženje, veselo druženje uz pesmu i igru
Sveti Kozma i Damjan su imali dar od Boga da isceljuju, a mi se trudimo da našim pacijentima pomognemo i da učestvujemo u održavanju zdravlja svih građana – istakla je dr Sanja Đurin
Na Dan svetih Kozme i Damjana, u narodu poznatih i kao Sveti Vrači, zaštitnika lekarske, ali i nekih drugih profesija, u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Zrenjaninu, prošlog četvrtka, 14. novembra, slavljenici nisu bili u belim mantilima, koji simbolizuju čistotu, ali, ne retko, izazivaju i strepnju. U hramovnoj tišini, svečano obučeni, posvećeni molitvi, sa njima su zajedno proslavljali svece, besrebrnjake i verni građani Zrenjanina.
Lekari, medicinske sestre i tehničari, zajedno sa sugrađanima molili su se za zdravlje i uspešno lečenje. Slično je bilo u mnogim pravoslavnim hramovima i zdravstvenim ustanovama u Srbiji, kao i u domovima vernika koji slave Svete Kozmu i Damjana kao svoju krsnu slavu. Lekarska komora Srbije je ovaj dan zvanično proglasila za svoju slavu 2007. godine.
Svetu liturgiju su u Uspenskom hramu u Zrenjaninu služili jereji Radivoj Nađalin i Ivan Mučalov, koji je održao nadahnutu besedu, uz sasluženje sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Lomljen je slavski kolač i obavljena je primopredaja kumstva. Kuma ovogodišnje slave je bila dr Sanja Đurin, načelnica Internog odeljenja zrenjaninske Opšte bolnice „Đorđe Joanović”, uputivši čestitke za praznik svojim kolegama i vernicima koji slave istu slavu.
– Sveti Kozma i Damjan su imali dar od Boga da isceljuju, a mi se trudimo da našim pacijentima pomognemo i da učestvujemo u održavanju zdravlja svih građana – istakla je dr Sanja Đurin. – Svi lekari u tom smislu ulažu celog sebe i zato na ovaj dan odajemo počast našoj profesiji.
Kumstvo za sledeću godinu primila je dr Bojana Vještica, zaposlena u Domu zdravlja, predsednica Podružnice lekara Zrenjanin.
– Svim koleginicama i kolegama čestitam lekarsku slavu kao i svima koji je slave – rekla je dr Bojana Vještica. – To je zajednička slava svih ljudi koji dele i svojim životom ispovedaju one vrednosti koje su Sveti Kozma i Damjan svojim životom ispovedali. Trudiću se da ova godina prođe upravo u isticanju tih vrednosti po kojima su lekari poznati i zbog čega u svakom društvu imaju ili bi trebalo da imaju posebno mesto.
Nakon liturgije je organizovano posluženje gostiju u Duhovnom centru „Prepodobni rafailo Banatski”. Već po tradiciji, Podružnica lekara Zrenjanin, koja je i orgaizator slave, priredila je i ove godine Lekarski bal u Hotelu „Vojvodina”. Kuma ovogodišnje slave uručila je ikonu Sv. Vrača kumi sledeće slave dr Bojani Vještica. Prvu poslanicu Sv. Apostola Pavla Korinćanima je govorila reporterka „Zrenjanina”. Domaćini i gosti su nastavili druženje uz zvuke muzičara iz Zrenjanina i Novog Sada…
I kao što molitva krepi, tako je i ovo druženje, kako kažu, bilo okrepljenje za nastavak obavljanja odgovornog posla koji su lekari izabrali za svoju profesiju.
ZDRAVLjE I DUŠAMA I TELIMA
„Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć” – zapisao je vladika Nikolaj Velimirović.
Zapisano je i da je Kozma „ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata”. Ipak, braća su sahranjena jedan pored drugog, u mestu Feremanu. Na ikonama i freskama su predstavljeni u srednjovekovnoj odeždi s kovčežićima u kojima su nosili lekove. Jedna od najpoznatijih fresaka sa njihovim lekovima je u Pećkoj Patrijaršiji.
MOLITVA KAO DAR
Kuma dr Sanja Đurin i dr Bojana Vještica darovale su kolege i goste molitvom koja je osveštana u Uspenskom hramu. Kako su Kozma i Damjan celog života isceljivali bolesne, vlada verovanje da na dan slave valja izgovoriti molitvu i nastaviti sledećih 40 dana. Ali, bićemo zdravi onoliko koliko verujemo da nam to može pomoći.
NIŠTA ZA UZVRAT
Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ljude, ne tražeći zauzvrat ništa „radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi”, pa su u narodu poznati i kao sveti besrebrenici.
