Oporavak naše privrede zavisi od ekonomskih kretanja u EU
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U medijima dominiraju informacije o tome da će privreda Srbije u 2020. godini pretrpeti daleko manje štete usled pandemije korona virusa u poređenju sa razvijenim zemljama Evropske unije. Međutim, ako i bude tako, treba znati da je to samo trenutni privid zbog toga što u našoj privredi značajno učešće imaju poljoprivreda i prehrambena industrija koje su „otpornije” u periodima ekonomskih kriza. Sa druge strane, u razvijenijim državama je veće učešće proizvodnje trajnih potrošnih dobara i različitih usluga (turizam, hotelijerstvo, kreativni sektor, industrija zabave, stručne i specijalizovane usluge), koje u kriznim vremenima beleže izraženiji pad.
Bitnije je pitanje šta će se dešavati narednih godina. U slučaju naše zemlje to će u značajnoj meri zavisiti od ekonomske i sveukupne situacije upravo u zemljama članicama EU. Naime, nakon 2000. godine, tokom tranzicije i privatizacije, značajan deo naših privrednih kapaciteta su kupili stranci. U periodu od 2001. do 2018. godine u Srbiji je ostvareno preko 450 projekta stranih direktnih investicija (SDI), ukupne vrednosti preko 31 milijarde evra. Poređenja radi, ukupne investicije u osnovna sredstva iz domaćih izvora u istom periodu su iznosile oko 69 milijardi evra. Dakle, prema zvaničnim podacima, gotovo trećina ulaganja u našoj zemlji tokom poslednje dve decenije potiče iz inostranstva (u vidu SDI). Od toga je samo iz pet zemalja članica EU sa kojima imamo najintenzivniju ekonomsku saradnju (Italija, Nemačka, Austrija, Francuska i Belgija) bilo 210 SDI projekata, vrednih više od 11 milijardi evra. Sa ovih pet država naša zemlja realizuje skoro trećinu ukupne spoljnotrgovinske robne razmene (uvoz + izvoz). Desetine hiljada ljudi koji žive u našoj zemlji je zaposleno u tim stranim kompanijama, u njima ostvaruju mesečna primanja koja troše u prodavnicama i tržnim centrima i na osnovu kojih su od banaka (opet inostranih) pozajmili sredstva za kupovinu kuća/stanova, automobila i drugih dobara.
Ukoliko zbog korona virusa privrede zemalja članica EU, posebno Nemačke, Italije i Austrije, ostvare značajniji pad i budu zahvaćene krizom iz koje će se sporo oporavljati, to će svakako biti loše i za Srbiju. Naša privreda je veoma zavisna od situacije u tim zemljama. Od ukupnog spoljnotrgovinskog robnog prometa Srbije u 2019. godini najveći deo se ostvarivao sa zemljama članicama EU, i to u slučaju izvoza čak blizu 67%, a u slučaju uvoza više od 58%. To što se u ovim državama najavljuje kriza i te kako treba da nas zabrine.
U Zrenjaninu je nakon 2000. godine realizovano više od 30 projekata SDI. U najvećem broju slučajeva investitori su bili iz Nemačke, Italije i Francuske. U našem gradu ima blizu 35.000 registrovanih zaposlenih radnika, od čega oko 30.000 radi u pravnim licima (preduzećima), dok su 5.000 preduzetnici i/ili zaposleni kod njih. U sektorskoj strukturi zaposlenosti u Zrenjaninu dominiraju prerađivačka industrija (oko 13.000 radnika), trgovina (oko 5.000 radnika), saobraćaj i skladištenje (oko 2.000 radnika) i građevinarstvo (oko 1.100 radnika). Ukoliko se pandemijska i ekonomska kriza nastave i ako u EU ne dođe do brzog ekonomskog oporavka, ni pozicija zaposlenih radnika u kompanijama koje posluju u našem gradu neće biti obećavajuća, budući da će recesija negativno uticati na njihov obim poslovanja.
