Vreme u izolaciji provodili smo sadržajno i nismo dozvoljavali da nas apatija, briga i lenjost obuzme. A, to su definitivno najveće opasnosti u vanrednim uslovima. Imamo sreću da živimo u kući sa velikim dvorištem, te tu posla i kontakta sa prirodom ima do mile volje i ispunjava nam svakodnevicu u kombinaciji sa divnim vremenom. Osim toga, redovno se čujemo sa svojim učenicima i, koliko nam tehnička dostignuća dozvoljavaju, održavamo nastavu. Takođe, naša pevačka kondicija je ugrožena, ali zahvaljujući savremenim tehnologijama i s obzirom na to da živimo u kući, vežbamo svakodnevno.
Ovako teče život u vreme korona virusa operskih umetnika Dragane i Ljubomira Popovića, poznatog bračnog i umetničkog para koji živi u Zrenjaninu. Za trenutak nisu pred publikom na operskim pozornicama u Beogradu, Novom Sadu i u inostranstvu i sve vreme provode sa svojom ćerkicom koja je nasledila umetnički dar od roditelja i uči balet.
Zavese su spuštene, ali pozorišta, čini se, više nego ikada „žive” virtuelno. Kako je u ulozi gledalaca?
– Skoro sve veće i manje operske kuće, pa tako i naša pozorišta, počela su onlajn prenose ranijih predstava. Programa ima na pretek i teško je odlučiti šta gledati. Naša pozorišta su prikazivala neke predstave sa nama kao učesnicima, pa smo imali priliku, ovako ničim izazvano, da se podsetimo nekih svojih ranijih dostignuća, jer inače nemamo nikakvu naviku, a ni volju da „se gledamo” u normalnim uslovima. Da li ste u kontaktu sa kolegama?
– Sa kolegama se redovno čujemo putem društvenih mreža. Otvorene su mnogobrojne grupe, a neke stare su „živnule”, tako da imamo uvid u ono šta rade, a i delimo iskustva. Vidimo da nismo usamljeni i da svi manje-više na sličan način provode vreme. Doduše, neke kolege su počele sa prenosima svojih ličnih kreacija iz kuće i tako „drže kondiciju”, ali mi ne smatramo da baš toliko nedostajemo publici. Ima dovoljno prenosa i snimaka na internet nebu, a čim ovo čudo prođe eto nas uživo.
Šta je najteže, a šta vam i nije teško palo u izolaciji?
– Teško nam pada smanjenje socijalizacije i fizičke interakcije sa ljudima. To već predugo traje i uopšte nam nije uobičajeno takvo stanje. Muči nas pomalo i ta nadolazeća neizvesnost – šta posle? S druge strane, malo „lufta” nam je dobro došlo. Dobro je da se malo smire stvari i slegnu neke novonaučene uloge, samo se nadamo da to ipak ne bude predugo.
U kojoj meri su korona virus i vanredno stanje poremetili vaše planove i da li pravite nove?
– Planova je bilo mnogo, kako profesionalnih, tako i privatnih. Planirali smo neko turističko putovanje u aprilu koje je sada, nažalost, odloženo i pitanje je da li će se ikad ostvariti. S profesionalne strane, sve su predstave, koncerti, audicije i nove produkcije otkazane i najverovatnije je ova sezona završena. To znači da ćemo skoro šest meseci biti van scene, što zaista niko nije ni očekivao niti je spreman za tako nešto. Stvarno je veliko pitanje – šta i kako posle?
Smatrate li da će nas ova situacija osvestiti, hoće li svet biti jedinstveniji ili će profit nadjačati društvenu odgovornost i brigu o ljudima?
– Sa kolegama, kako rekosmo, redovno komuniciramo, kako ovde, tako i sa onima koji su u inostranstvu. Interesantno je da, mislimo zapravo da je ovo prvi put u novijoj svetskoj istoriji, je ceo svet sada kao jedan! Svi su potpuno u istoj situaciji. Svi imaju identične probleme i teškoće. Jedina razlika je, i ona nije nikako mala, što su naše kolege koji su slobodni umetnici, dakle oni koji samo žive od predstava u našoj zemlji, prepušteni sami sebi! Naime, za njih država nije obezbedila nikakvu materijalnu pomoć, a kao što rekoh, po svemu sudeći, biće ovo pauza od šest meseci odsustva sa scene! To nije slučaj u inostranstvu. I to zaista nije fer. Niti ih ima malo, a opet ni previše da predstavljaju neki ozbiljan izdatak za državu.
Koliko bi i svet i život bili obesmišljeni bez umetnosti?
– Jedna interesantna stvar u celoj ovoj situaciji jeste da se sada tek vidi koliko bi život bez umetnosti bio besmislen. Zaista bismo se mogli pitati šta bi sada ljudi u izolaciji radili da nema: književnosti, televizijskih prenosa, slikarstva, muzike…
Preporučujete?
– Preporučujemo svima da, provodeći vreme u svojim domovima, što više gledaju filmove, čitaju knjige, slušaju muziku i konzumiraju umetnost u ogromnim količinama. Ostajanje kod kuće će nam sačuvati fizičko zdravlje, a umetnost mentalno. A, kad ovo sve prođe, nadamo se, tj. sigurni smo da će ljudi još više voleti i ceniti umetnost, pa i nas umetnike.Branka Jajić
