Članovi Zrenjaninskog poslovnog kruga (ZREPOK) nedavno su predložili inicijativu da se nedeljom i za vreme državnih praznika zabrani rad prodavnicama mešovite robe i tržnih centara. ZREPOK je pošao od činjenice da su građani za vreme vanrednog stanja i rigoroznih ograničenja uspevali da se snabdevaju osnovnim životnim namirnicama i ostalim potrepštinama za život, čak i u situacijama kada su prodavnice bile zatvorene tri uzastopna dana.
Budimir Jovanović, predsednik ZREPOK-a i vlasnik preduzeća „Ogrev” i „Keramika Jovanović” smatra da ova odluka ne treba da bude posmatrana samo sa ekonomske strane, već mnogo šire. On ističe da je to važno, kako u sociološkom funkcionisanju porodice (porodični ručak, verski običaji), tako i u kulturološkom sistemu vrednosti kada je reč o porodičnim događajima i zabavama i naveo da u trgovini ima oko 200.000 zaposlenih i da su od toga 70 odsto žene.
– Sa ekonomske strane, trgovine bi se suočile sa preraspodelom radnih obaveza i rasporeda rada, radnici bi bili odmorniji, ugostiteljski objekti bi imali više prostora za rad i potencijalno više poseta, što u ovoj situaciji posle pandemije može da bude pozitivno za njihov brži oporavak – kaže Jovanović.
Zašto je baš sada pokrenuta ova inicijativa?
– O tom se u ZREPOK-u priča više od godinu dana, ali je pandemija dokazala da stanovništvo može odlično da se snabdeva čak i kada trgovine ne rade nedeljom ili vikendom. Civilizacijske tekovine 21. veka su da se svim zaposlenima omogući da ne rade nedeljom ako to nije neophodno.
Kako se neće smanjivati broj zaposlenih kada se za sedminu smanjuje broj radnih dana?
– Biće povećan broj kupaca tokom šest radnih dana, a njih treba da usluži veći broj zaposlenih. Samo će doći do preraspodele po danima.
Da li će ova mera stvoriti dodatne gužve u prodavnicama, budući da je ograničen broj ljudi u objektima moguć zbog pandemije?
– Osim izuzetaka, nije realno očekivati veće gužve u trgovačkim objektima. Radna nedelja će trajati šest, a ne četiri ili pet radnih dana. Kapaciteti većine trgovinskih objekata su takvi da mogu da usluže mnogo više kupaca.
Imate li podatak u koliko evropskih država je zabranjen rad nedeljom i kakve su bile reakcije na tu odluku u Crnoj Gori?
– U devet zemalja Evropske unije zabranjen je rad nedeljom, kao i u nekoliko zemalja van Unije. Da nabrojimo neke: Nemačka, Francuska, Austrija, Poljska, Slovenija… Što se tiče Crne Gore, podeljena su mišljenja, ali to je država koja je više od deset puta manja u odnosu na Srbiju, tako da nije za poređenje.
Da li je odluka formirana na bazi ekonomskih interesa poslodavaca i manjeg broja ljudi zaposlenih u trgovini ili je pak uzet širi društveni interes?
– Postoji saglasnost, pre svega domaćih trgovinskih lanaca i prodavaca, zaposlenih u trgovini i relevantnih sindikalnih organizacija. Priznaćete da je to retkost i da zaslužuje da republička Vlada predloži zakon u skladu sa tim. Smatramo da niko neće biti ugrožen zbog ovakvog rešenja, a mnogima će kvalitet života biti neuporedivo bolji.
Zašto nije predloženo da se zabrani rad nedeljom kafana, noćnih klubova, striptiz barova, kockarnica? Zar ove institucije ne urušavaju javni moral i porodične vrednosti više nego nego trgovine?
– Kafane i restorani u celom svetu rade nedeljom, pa ne znam zašto ne bi i kod nas. Što se tiče kockarnica, kladionica, striptiz barova i nekih drugih delatnosti, o tome treba razgovarati drugom prilikom. Šta reći za rijaliti programe na televizijama sa nacionalnim frekvencijama? Ko treba da se bori protiv takve pošasti? Kakva je uloga ostalih medija da se vrši pritisak na vlast kako bi se eliminisalo zlo koje truje duše i umove velikog broja naših ljudi? M. Malbaški
