Da građani, predstavnici Grada i pogona sednu za sto
Zrenjaninci se ponovo žale na, kako navode, nepodnošljiv smrad iz pogona za preradu otpada životinjskog porekla „Prekon”. Izražavanje nezadovoljstva je počelo prošle nedelje bacanjem kesa sa smećem u dvorište ovog preduzeća, a zatim se nastavilo pisanjem prijava Gradu. Peticije, protesti, tribine zbog smrada iz pogona „Prekona” organizuju se godinama, a ovoj firmi se u dva navrata i sudilo. Po onome što su govorili predstavnici kompanije – ugrađena je nova oprema za prečišćavanje vazduha i vode, međutim građani, pre svega iz naselja „Ruža Šulman”, „4.juli”, „Lesnina” i „Zeleno polje”, tvrde da smrdi i dalje.
„NA SMEĆE ODGOVARAMO SMEĆEM”
Aktivizam su najpre pokrenuli sugrađani Vladimir Dragić i Bojan Antić, koji su kese sa smećem istovarili u dvorište „Prekona”. – Ne radimo ovo kako bismo vašim radnicima natovarili još prljavog posla, niti da zagadimo dodatno svoj grad koji volimo, već da na smeće koje nas 15 godina terate da udišemo, odgovorimo smećem – napisali su uz snimak svoje akcije, koji je dobio veliku podršku na društvenim mrežama. Potom se ovoj akciji pridružilo nekoliko desetina Zrenjaninaca.
– Protestujemo zbog nepodnošljivog smrada koji emituje „Prekon”. Imamo nameru da osnujemo grupu građana čiji će jedini cilj biti da se reši problem kafilerije. Moja želja je da građani, predstavnici Grada i „Prekona” probaju opet da se nađu za istim stolom, mada je pokušaja već bilo – da je bilo volje, problem bi već bio rešen – izjavio je Vladimir Dragić televiziji KTV na protestu ispred fabrike, 11. jula.
Zatim je u nedelju grupa građana iz naselja „Ruža Šulman” organizovala potpisivanje prijava zbog zagađenja životne sredine i neprijatnih mirisa, a koje će uputiti Odeljenju inspekcije Gradske uprave. – Smrad je takve jačine da nas onemogućava u normalnim životnim aktivnostima, izaziva gađenje, mučnine, nepodnošljivu nelagodu – stoji, između ostalog, u prijavi.
ČEKA SE NOVI POSTUPAK PRED SUDOM
Privredni apelacioni sud u Beogradu u novembru prošle godine usvojio je žalbe predstavnika „Prekona” i ukinuo presudu zrenjaninskog Privrednog suda iz maja 2019, vrativši predmet Privrednom sudu na ponovni postupak. Naime, presudom od 10. maja bilo je određeno da su u „Prekonu” odgovorni za dva privredna prestupa. Prvi – što u toku šest meseci 2016. godine nisu merili emisije zagađujućih materija, a drugi – što nisu primenili mere koje bi smanjile neprijatne mirise, bez obzira na to što koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu nije prešla granične vrednosti. „Prekonu” je bio zabranjen rad na tri godine ukoliko ne ugradi prečišćivače tako da ne emituje neprijatne mirise, a takođe je bila propisana i jedinstvena novčana kazna od 3,5 miliona dinara. Time je Privredni sud potvrdio svoju prvu presudu iz novembra 2018. godine, ali koja je ukinuta kako bi se dopunio dokazni postupak.
Apelacioni sud je u svom obrazloženju naveo da nije trebalo ponovo otvarati glavni pretres jer nije bilo novih činjenica, te da se presuda zasnivala na predlogu zrenjaninskog tužioca koji od početka nije bio uredan.
PRERADA OTPADA UMESTO ZAKOPAVANjA
Zbrinjavanje životinjskog otpada veliki je ekološki problem u našoj zemlji, što je pokazalo i istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) iz 2017. godine. Analiza je ukazala da država nema preciznu evidenciju o količinama leševa i drugih životinjskih ostataka, od čega tone bivaju bačene ili zakopane mimo propisa, čime predstavlja najveći izvor infektivnog materijala i bolesti koje se prenose na čoveka, poput besnila, salmonele, antraksa, ptičjeg gripa.
U poređenju sa zakopavanjem na stočnim grobljima ili u jamama, prerada animalnog otpada u kafilerijama i postrojenjima za reciklažu jeste najpouzdanije rešenje. Međutim, nad ovakvim pogonima potreban je ozbiljan institucionalni nadzor, napominje Gojkan Stojinović, stručnjak za cirkularnu ekonomiju i upravljanje otpadom.
– Od oko 200.000 tona godišnje životinjskog otpada na propisan način se zbrine tek nekih 10 odsto. Srbija hronično pati i od neadekvatnog sakupljanja ove vrste otpada – navodi on, objašnjavajući da je dostupnim tehnologijama moguće eliminisati neprijatne mirise iz fabrika koje rade sa animalnim ostacima.
– Postoje efikasna rešenja upotrebe skrubera i biofiltera. Pored obrade u kafilerijama, tu su i druga kvalitetna rešenja za zbrinjavanje ovih vrsta otpada kao što je to slučaj u biogasnom postrojenju Gradec u Hrvatskoj, koje zbrinjava animalni otpad druge i treće kategorije u svrhu dobijanja toplotne i električne energije. To je veliki energetski potencijal – ističe Stojinović.
On navodi da u slučaju Zrenjanina, visina investicije u tehnologije koje bi eliminisale neprijatne mirise ne može biti opravdanje da se ništa ne preduzme.
U „PREKONU” SE NE SPALjUJE OTPAD
Da je modernizacija pogona „Prekona” u toku i da će dovesti do smanjenja emitovanja neprijatnih mirisa, rukovodioci ove firme dokazivali su na suđenjima prošle godine, a o tome su govorili i građanima na tribini. Naime, ugrađena je oprema koja je omogućila da se vazduh iz pogona sprovodi na tretman. Uređaji za kondenzaciju Bridovih isparenja prevode većinu zagađujućih gasova u tečno stanje, a što posle ide u novi prečistač otpadnih voda. Dobar kvalitet prečistača su, rečeno je na suđenju, utvrdili istraživači Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada. Preostala manja količina gasova sprovodi se u Kurmajerov toranj gde se pere pre ispuštanja u atmosferu. Predstavnici „Prekona” su više puta naglasili da ovo postrojenje nije kafilerija jer se ne bavi spaljivanjem animalnog otpada, uginulih niti bolesnih životinja (prva kategorija), već da recikliraju samo treću kategoriju životinjskog otpada, odnosno konfiskat iz klanica isključivo zdravih životinja. Time nastaju produkti koje „Prekon”, uz dozvolu Uprave za veterinu, izvozi i u Evropsku uniju.
ZATVORENA SOMBORSKA KAFILERIJA
Nakon godina pritužbi na smrad, u Somboru je nedavno zatvorena kafilerija „Proteinka”, na osnovu odluke Vlade Srbije. Prema nezvaničnim podacima, prvu i drugu kategoriju životinjskog otpada sada zbrinjavaju samo državne kafilerije –„Energo zelena” u Inđiji i „Napredak” iz Ćuprije. „Energo zelena” je odnedavno u vlasništvu države. Kao moderna kafilerija otvorena je 2013. godine, međutim investitor iz Belgije tužio je Srbiju krajem 2014, budući da je zbog nelojalne konkurencije ova kafilerija morala prestati sa radom. Dobio je spor, pa Srbija sada mora da plati odštetu od preko 30 miliona evra. – Postrojenje „Energo zelena” je pokazatelj neadekvatnih institucionalnih rešenja. Ovu kafileriju sam posetio u dva navrata i ne mogu reći da je po bilo čemu, a posebno po neugodnim mirisima odavala svoju namenu – navodi Gojkan Stojinović.
ZELENI: NEZNANjE I NEZAINTERESOVANOST
Krivičnu prijavu protiv „Prekona” pre mesec dana podneo je i predsednik Gradskog odbora Zelene stranke. – Nikakav odgovor nam još nije stigao. Prema informacijama koje smo dobili od Inspekcije za zaštitu životne sredine, utvrdili smo da „Prekon” sam obezbeđuje propisana merenja, a da inspekcija uvidom u merenja koja sami organizuju može samo da konstatuje da je sve po propisu. Stiče se utisak da institucije ne žele ili ne znaju da reše problem – konstatuju u Zelenoj stranci.
