Ovih dana, Zrenjanin je bio u znaku priprema i održavanja vojne parade. Na neki način, sve je bilo podređeno ovom centralnom događaju. Grad je, kako sam čula komentare publike, živnuo. Događalo se nešto novo, veliko, lepo, i prvi put u Zrenjaninu u kome, inače, nije rođen Žarko Zrenjanin, kako je to naš predsednik mislio.
Mene je zadivila upravo ta živost na glavnom sokaku i Trg slobode koji je odjednom bio pun mladosti.
Bio je dečji uskršnji festival. Tada je grad bio prepun dece, radosti, smeha… Oni su se takmičili, uživali, dobijali poklone. Na festivalu, je bio i uskršnji vašar. Uglavnom, učestvovale su osnovne škole, Udruženje žena „Dositej”, „Maštalište” i mnogi drugi. I tu, u delu na kome su bile tezge prepune ukrasnih predmeta, videla sam njih tri – Milu, mamu i malenu Nevenu. Imale su skromnu tezgu, sa čuvarkućama za uskršnje jaje, sa ukrasnim prstenom za salvete od papira, i tako tim sitnicama. Malo papira, i mnogo, mnogo umeća i kreativnosti za koje je bila zadužena mama, ali su i devojčice pomagale. Kupila sam dve čuvarkuće, jednu kao pile i drugu kao zečicu sa sve crvenom mašnicom, stvarno prelepo. Kada sam došla kući, videla sam da sam i ja dobila poklon: mali kuvar. Pripremile: Mila i mama. To je bio njihov dar nama za veliki praznik. U malenom kuvaru, recepti, od slanog bakinog kolača do korpica od čokolade. Odmah sam prionula na posao i spremila čokoladni kolač. I dobro mi je ispao.
Zapravo, mislim o tome koliko je važno da deca uz roditelje mogu da nauče da budu mali – veliki stvaraoci. Možda će Mila jednoga dana zaista izdati neki veliki kuvar, ili će malena Nevena postati, recimo, dizajnerka. Jer, sve potiče od porodice. I kultura ponašanja (da li ste skoro videli da je neko ustupio mesto u autobusu trudnici, ženi sa malim detetom, starima), i kultura rada, i razvijanje smisla za lepo, i korisno…
Baš su mi Mila, Nevena i mama ulepšale taj dan…
