IPAK NIŠTA OD SMEŠTAJA 520 RADNIKA, GRADSKI ORGANI REAGOVALI
Spavaonice će biti srušene
Ne samo da nisu prihvaćeni projekti „Rakić plasta” i „Penfarma” kojima je bio predviđen gradilišni kamp, nego je zbog postojećih objekata na ovim parcelama podneta i krivična prijava, a naloženo je i njihovo uklanjanje. Pomoćnik gradonačelnika Saša Santovac obaveštava da je pokrenuta procedura za rušenje, te da je u toku izbor izvođača ovog posla.
OBJEKTI GRADILIŠNOG KAMPA NE MOGU U RADNOJ ZONI
Kako je „Zrenjanin” nedavno pisao, gradilišni kamp, koji mesecima može da se vidi kraj puta za Beograd, predočen je javnosti na arhitektonskim crtežima koje je Grad izložio na svom sajtu za javni uvid koji je trajao od 4. do 12. januara ove godine. U pitanju su urbanistički projekti za izgradnju privremenih gradilišnih kampova na parcelama „Rakić plasta” i „Penfarma”, a koji su predviđali i izgradnju glavnih objekata – hale za proizvodnju kesica sa zipom („Rakić plast”) i dva skladišta („Penfarm”). Projekte je izradio arhitektonski studio „Nuova” u novembru prošle godine, a zatim je zahtev za njihovo potvrđivanje poslao 16. decembra Gradskoj upravi.
Po završetku javnog uvida, oba urbanistička projekta kontrolisala je gradska Komisija za planove na sednici održanoj 19. januara ove godine. Stručnjaci ovog tela predložili su nadležnom organu – Odeljenju za urbanizam Gradske uprave (GU) – da projekte odbije, navodi se u izveštaju Komisije koji je GU dostavila „Zrenjaninu”.
Obrazloženje je isto i za „Rakić plast” i „Penfarm”: urbanistički projekti nisu u skladu sa planovima „Dolja” i „Jugoistok I”, odnosno zdanja gradilišnog kampa nisu objekti koji se mogu graditi u ovoj radnoj zoni. Kako je navedno, zbog toga i nisu razmatrane primedbe pristigle tokom javne prezentacije.
KRIVIČNA PRIJAVA GRAĐEVINSKE INSPEKCIJE
Slučaj „Rakić plast i Penfarm” našao se i u Osnovnom javnom tužilaštvu. Naime, u maju prošle godine, gradska građevinska inspekcija je pokrenula nadzor nad parcelama „Rakić plasta” i „Penfarma”. Kako iz ove institucije navode za naš list, tom prilikom je konstatovano da je počelo postavljanje montažnih gradilišnih kiosaka i zidanje objekata bez građevinske dozvole. Inspekcija je potom donela rešenje o uklanjanju svih objekata, a zatim i rešenje o zatvaranju gradilišta. Uprkos tome, radovi su nastavljeni, nakon čega je usledilo dopunsko rešenje o uklanjanju objekata. Građevinska inspekcija je dalje podnela krivičnu prijavu protiv vlasnika parcela i odgovornih izvođača.
Podsetimo, prema podacima iz objavljenih urbanističkih projekata, za gradnju dva skladišta mešovite robe i proizvodnog objekta plastične ambalaže na parcelama „Rakić plasta” i „Penfarma” predviđeno je bilo da se postave kampovi sa po 260 kreveta na oba placa, za boravak radnika „Čajna enerdži Tijandžin”. Za ovu kompaniju nevladine organizacije RERI i Građanski preokret navode da gradi fabriku guma „Linglong”. Oba kampa su po površinama značajno premašivala glavne objekte u čiju funkciju je trebalo da budu postavljena. Udruženje Građanski preokret je ranije istaklo da je zapravo reč o smeštaju radnika angažovanih na parcelama fabrike guma, a što ne dozvoljava Pravilnik o pravilima parcelacije, regulacije i izgradnje. Ovaj dokument definiše da se pomoćni objekti grade na istoj parceli gde je i glavni objekat. Građanski preokret je podneo primedbe tokom javnog uvida ovih projekata.
- STANARI „RAKIĆ PLASTA” BEZ TEKUĆE VODE
Da u kontejnerima „Rakić plasta” borave radnici, prethodnih meseci se moglo videti po biciklima prislonjenim uz objekte, kao i po odeći i posteljini koja se neretko sušila na ogradi. Međutim, nejasno je kako su se ovi stanari snabdevali vodom i šta se dešavalo sa otpadnim vodama – jer „Rakić plast” nije priključen na javnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu i ne vodi se kao korisnik JKP „Vodovod i kanalizacija”, navode iz ovog preduzeća za naš list. Prema njihovim informacijama, „Penfarm” je priključen i nema dugovanja.
- POTENCIJALNO KORUPTIVNO
Januarskoj sednici Komisije za planove na kojoj su kontrolisani urbanistički projekti „Rakić plasta” i „Penfarma” prisustvovali su i stručni saradnici ovog tela, među kojima su i direktorka studija „Nuova” Biljana Tapavički i odgovorna urbanistkinja ovih projekata Ljubica Ćulibrk Santrač. Njihovim angažmanom u ocenjivanju sopstvenih projekata potencijalno je otvoren širok koruptivni prostor, upozorio je ranije Građanski preokret.
M. Maričić