Zatekla sam se u toj kući slučajno, došavši u posetu prijateljima mojih roditelja. Da, to su veoma stari ljudi, a i kuća im je stara: zidovi od naboja, debeli pola metra, nestandardno niski (visina do stropa jedva 220 cm). U sobu se ulazi kroz niska vrata (moraš da se sagneš da ne zakačiš glavom) – sve je to zbog lakšeg zagrevanja zimi i čuvanja svežine leti. U takvim kućama i u avgustu ne možeš da sediš bez džempera.
Ugostiše nas u velikoj, „stajaćoj sobi” (ona je nekad bila samo za retke goste, ne za svakodnevni život). Gledam plafon sa gredicama i debelom središnjom gredom, kuća je tokom dugog trajanja, više puta prerađivana, radi savremenijeg stanovanja, ali je u osnovi ostala ista, bar njen centralni deo, kao u vreme kad je napravljena – pre koliko godina? To niko ne zna, kaže domaćica, nasleđivana je generacijama, možda ima i više od 250 godina. Ne skidam pogled sa lepo omalanih zidova – to nisam videla još od detinjstva, kada je stara Teruška (ona se time profesionalno bavila) dolazila da, valjkovima sa različitim mustrama, najviše cvetnim, ukrasi zidove u kući u kojoj sam se rodila, sve dok tata nije rekao – nećemo više valjkove i bordure, samo čisto belo…
I ovde zidovi imaju bordure – štrafte koje su se pažljivo izvlačile četkicom, uspravno i horizontalno, duž ivica, kao ram za središnju zidnu površinu. A u gornjim uglovima sobe štrafte su bile spletene u ukrasni čvor. Ovo je radio pravi majstor… I odjednom sam se setila: na jednoj velikoj izložbi vinčanske kulture u zrenjaninskom Muzeju videla sam baš takvu borduru, skro istu. Autori izložbe prikazali su i taj vinčanski nalaz: veliki komad zidnog lepa (imenica – zemlja sa plevom čime je bio oblepljen zid), na kome se lepo videla ukrasna šara – štrafte spletene u ukrasni čvor. Pa to mora da je bilo u ćošku vinčanske sobe, baš kao i u ovoj gde, evo, sedimo i pijemo kafu.
Na mestu današnjeg Zrenjanina prostirala su se i neolitska naselja, pre 6.000 godina. Stanovništvo se menjalo, dolazili su, harali ili ostajali, različiti osvajači, ali se održao sve vreme taj „duh mesta”. Genius loci. Neprekinuta nit kulture i stvaranja od neolita do danas. Uostalom, lep je estetski termin, takođe i zemljani i gradivni. Šest milenijuma lepote od zemlje…
