Bio je to sasvim običan dan u gradu. Lenjo junsko prepodne. Sunčano, a duvao je i vetrić, topao… Uobičajena rutina obavijena velom dosade. Iste ulice, ista lica, uobičajene fraze pri susretu…
I, iznenada, začuli su se uspaničeni glasovi devojčica, i, odjednom, na putu su se našla tri spojena balona. Crveni, žuti i plavi…Mala nepažnja i eto razigranih balona na prometnoj saobraćajnici, poznatoj po krivini koja je muka i za vozače, a i za pešake, koji, bez obzira na pešački prelaz, krive vratove gledajući levo-desno.
Balonima je pretila „strašna sudbina”. Sad će da ih pregazi auto, a tako su lepi – govorila je devojčica iz čije su ruke balončići odleteli. Nije bilo šanse da istrče na put i uzmu ih, to bi tek bilo opasno, i stajale su tako nemoćne. I, događa se nešto u šta ni sada ne mogu da verujem. Vozači su, dolazeći iz oba pravca, pažljivo obilazili balone koji su svojim jarkim bojama prkosili sivilu asfalta. Sreća je da nisu odleteli, a zahvaljujući vozačima, koji su verovatno i sami bili zatečeni prizorom, ostali su celi. I kada je bilo malo vozila na putu, jedan vozač je stao, uzela sam balone i pobednički ih, kao kakav trofej, podigla uvis, mahala devojčicama.
– Hvala vam što ste nam spasli balone. Dobile smo ih, i toliko su lepi…
Naša deca. Imaju 12 godina. Naša budućnost. One ne znaju šta znači popiti čašu vode sa česme. Jer, u njihovom gradu, voda za piće je zabranjena za upotrebu od 2004. godine, pre 17 godina. Ne znaju to ni generacije rođene nešto ranije, ni one posle njih. Zrenjanin je već postao grad za Riplija. Da li je moguće da se, posle toliko godina, agonija nastavlja. Zrenjaninci – ljudi koji iz prodavnica nose flaše vode i hleb. I zato ne treba nikoga da čudi što je preko društvenih mreža nastavljen revolt – na skoro svaku vest, informaciju, tekst na Fejsbuku gradskih portala, uključujući i onaj koji je zvanično gradski, Zrenjaninci ostavljaju komentare – Voda, Hoćemo vodu, ilustracije… Zrenjanin je žedan. Žedna su naša deca, i one četiri devojčice koje su bile srećne što su im se balončići vratili…
Voda. Hoćemo vodu…
