Sve se više živi na „poček”
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Pandemija je u značajnoj meri finansijski iscrpela brojna preduzeća i građane. O tome svedoče podaci o obimu, namenskoj strukturi i dinamici njihove kreditne zaduženosti kod poslovnih banaka.
Postoje različite vrste kredita prema nameni. Investicioni su dugoročniji i uglavnom se koriste u uslovima povoljnih tržišnih kretanja (firme pozajmljuju novac od banaka sa ciljem da prošire kapacitete i obim poslovanja). Zajmovi za likvidnost, obrtna sredstva i refinansiranje su kratkoročniji i preduzeća ih upotrebljavaju onda kada imaju određenih poteškoća sa izmirivanjem tekućih obaveza. Stoga, povećanje investicionih kredita bi se moglo protumačiti kao pozitivan signal, dok rast onih za likvidnost i obrtna sredstva, može da ukaže na finansijske poteškoće.
Nivo kreditne zaduženosti privrede kod poslovnih banaka je u januaru 2022. u odnosu na isti mesec 2020. godine (pre izbijanja pandemije) bio viši za 2,15 milijardi evra, odnosno za 20,2% (povećanje sa 10,65 na 12,8 milijardi evra). Pri tome, čak 4/5 od ukupnog dodatnog zaduživanja preduzeća u posmatranom periodu odnosi se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva (povećanje od 1,74 milijarde evra). Kumulativna (ukupna) stopa rasta ove vrste kredita koji se koriste za finansiranje tekućeg poslovanja iznosila je čak 41,7% (rast sa 4,18 na 5,93 milijarde evra). Rast obima investicionih kredita je bio četiri puta sporiji – 9,93%. Ova vrsta pozajmica povećana je za svega 476 miliona evra, sa 4,8 na 5,27 milijardi evra.
Ukoliko se u okviru segmenta „privreda” izolovano posmatraju obim i namenska struktura dodatnog zaduživanja preduzetničkih radnji tokom prethodne dve godine, dolazi se do zabrinjavajućih zaključaka. Ukupna zaduženost ovog najosetljivijeg dela privrede je januara 2022. u odnosu na isti mesec 2020. godine bila veća za čak 34%. U pitanju je povećanje od oko 139 miliona evra (sa 409 na 548). Pri tome, obim kredita za likvidnost i obrtna sredstva ovog segmenta privrede je u dosadašnjem toku pandemije povećan za čitavih 134% (sa 167 na 390 miliona evra). Iznos investicionih zajmova smanjen je za čak 34% (sa 209 na 139 miliona evra).
Zaduženost stanovništva kod poslovnih banaka je u navedenom periodu povećana za čak 2,2 milijarde evra (sa 9,4 na 11,6 milijardi evra), odnosno ukupno za 23,2%. Od toga, za skoro 1,3 milijarde evra su se građani Srbije dodatno zadužili po osnovu gotovinskih i kredita za refinansiranje, tj. za finansiranje tekuće potrošnje (svakodnevne potrebe, preživljavanje). Upadljiv je i veliki rast obima stambenih kredita od skoro 32% u toku poslednje dve godine. Za te svrhe građani su uzeli dodatnih oko milijardu evra od banaka od januara 2020. do januara 2022. godina.
Kad se sve sabere, privreda i građani su se tokom poslednje dve godine dodatno zadužili za blizu 4,4 milijarde evra. Pride, država se u istom periodu dodatno zadužila za oko 6 milijardi evra (direktne obaveze su povećane sa 22,5 na 28,5 milijardi evra). U pitanju je veliki rast dugova za kratko vreme, imajući u vidu da je u evrima iskazan bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2021. godini iznosio oko 53 milijarde.
