Naše područje je oduvek bilo poznato po uzgajanju gusaka. Poslednjih godina sve je manje onih koji se odlučuju da ih drže. Suprotno tome, pozitivan primer je farma „Naša mala” iz Aradca koja uzgaja pernate životinje, između ostalog i guske. Ovo gazdinstvo vodi Strahinja Katić sa suprugom Martom. Sagovornici su nam bili i pre dve godine, kada su se tek bili preselili iz grada na selo. Sada već imaju više iskustva sa seoskim poslovima.
Najpre smo ih pitali zbog čega sve manje domaćinstava u našem kraju ima guske.
– Ljudi po selima prestaju da gaje životinje generalno zbog cene hrane koja je otišla u nebesa. Potencira se to da se samo guske slabije drže, ali se ne radi samo o njima. Zapitajte se koliko je po selima bilo svinja, krava, ovaca, koza, a koliko ih je danas. Videćete da je tu procenat smanjenja zapravo mnogo veći – poručuju iz farme „Naša mala”.
Česti su navodi da guske prestaju da budu simbol ravnice usled finansijske neisplativosti uzgoja, kao i zbog toga što su guščiji proizvodi skupi. Strahinja se sa time ne slaže, objasnivši ukratko razloge.
– Od aprila do decembra treba oko 25 kilograma hrane. Ako uzmemo za primer skuplju varijantu – da kupujete i da nemate sopstveni kukuruz – trebalo bi vam 1.000 dinara, a gušče ste platili 350 dinara. Na kraju godine, guska ima oko pet kila, kada se uredi bude blizu četiri. Tada cena guske iznosi od 2.600 do 3.000 dinara, zavisi u datom trenutku. Pored toga imate minimum 400-500 grama masti u vrednosti od oko 1.500 dinara – objašnjava Strahinja Katić.
Samtra da mnogi uzgajivači prodaju guske „budzašto” – poklanjaju meso i prodaju mast prejeftino.
– Dešava se da celu gusku prodaju za 1.500 dinara i slično, govoreći kako niko neće da kupi, što apsolutno nije istina – kaže Katić.
Veoma često se može čuti da je tražena guščija mast, ali ne i meso. Naš sagovornik kaže da ipak ima kupaca koji prepoznaju i kvalitet mesa, koje je svakako bolje, a često i povoljnije od onog iz marketa.
Katić veruje da nekadašnji simbol naše ravnice neće iščeznuti.
– S obzirom na to da nam inflacija vlada u državi već neko vreme, i da nema naznake da će se nešto bitnije oko toga promeniti, smatram da se guske „vraćaju na mala vrata” jer su ubedljivo najrentabilnije i najzahvalnije za odgoj. Guska je jedina životinja koja celulozu, tj. travu pretvara u meso, a trava se ne naplaćuje još uvek. Tako da, i ko nema značajniji budžet za kupovinu veće količine hrane, može to nadoknaditi radom, košenjem, skladištenjem trave za jesen i zimu. Za sve postoji rešenje – ističe farmer iz Aradca.
Prema njegovim rečima, glavni problem je u tome što ljudi daju ispod cene gusku koju othrane.
– Drug iz Alibunara mi je rekao da pojedinci prodaju 200 mililitara masti za 200 dinara što je prejeftino, ako znamo da se mast te količine može prodati za 800 dinara. Ljudi treba da prestanu da „za džabe” dele svoje proizvode i tada neće biti u manjku – objašava Katić.
Farma „Naša mala” planira da poveća svoje jato gusaka jer, kako kažu Strahinja i Marta, uživaju i njihovom odgoju.
– Ležemo ih u inkubatoru, izvodimo na proleće, a na jesen obrađujemo i do zime formiramo jata za narednu sezonu. Ceo ciklus treba prvo voleti, nakon toga ste uvek u plusu – ističu Katići.
