Znam dragi čitaoci da vas interesuje koliko će često i koliko će dugo da izlaze „Botoške novine” koje pokrećemo kao prvo selo u Srbiji. Planiramo da do kraja godine ovakvim, pa i boljim sadržajem, štampamo još dva izdanja. Ako se ove novine prihvate kao što se prihvataju najmiliji, onda će izlaziti onoliko dugo koliko će živeti i Botoš…
To je u uvodniku prvog broja „Botoških novina”, koje su izašle maja 1971. godine, između ostalog napisao Zlatomir Sremac. On je urednik ovih novina koje su se održale do danas i svedoče o selu u kojem su nastale. Opstaju najviše zahvaljujući osnivaču, hroničaru i zaljubljeniku u zavičaj u kojem i danas živi.
SELO JE PODRŽALO NOVINE
– Ja sam savremeni botoški dobošar. U posleratnim godinama su bili popularni seoski dobošari koji su saopštavali najvažnije vesti. Mi u Botošu otišli smo korak dalje i osnovali novine. Uz mene su u uređivačkom timu bili Rada Novakov, ilustrator i karikaturista, i Mileta Adamov, tehnički urednik. Dobili smo ogromnu podršku sela – od zemljoradničke zadruge, pa do Saveza komunista… Svi smo počeli da kreiramo i stvaramo novine koje su ubrzo postale rado viđen gost u svakom domaćinstvu – kaže Zlatomir Sremac.
On ističe da je Desimir Cvetković, ugledni novinar dnevnog lista „Politika”, bio jedan od zaslužnih da zažive „Botoške novine”.
– „Politika” je tih godina imala stalni dodatak za selo. Naša zadruga je pretplatila sva domaćinstva na te novine, te je u Botoš stizalo i po 1.000 primeraka. U akcijama za razvoj sela koje je taj list imao, Botoš je bio proglašen za jednu od najperspektivnijih sredina u Jugoslaviji – nastavlja naš sagovornik dok polako listamo požutele stranice „Botoških novina” u kojima zapažamo informacije o položaju poljoprivrednika, planovima za izgradnju vodovoda, unapređenju infrastrukture, razvoju turističkih potecijala, uključivanju mladih u kulturene, sportske i ostale aktivnosti.
Zapažamo i vest iz tih godina da je u Botošu živelo 2.839 stanovnika, da je selo imalo 775 domaćinstava. Tu su i drugi statistički podaci: u stočnom fondu bilo je 3.035 svinja, 2.154 ovce, 557 muznih krava i 678 konja…
NI MOSKVA, NI PARIZ
– Cilj nam je bio da informišemo građane o svim zbivanjima, a bilo ih je na pretek. Te godine bile su izuzetno uspešne, selo je u svakom pogledu napredovalo. Informacije smo dobijali od najodgovornijih ljudi za razvoj sela, a pisali su nam meštani. Bilo je niz zanimljivih predloga i sugestija. Botoš je postao prepoznatljiv po brojnim manifestacijama – „Alaskim danima”, „Turističkom letu”, „Izboru lepotice”, koncertima. Sve to negovali smo kroz naše novine i još više afirmisali. Rado smo objavljivali sve zanimljive vesti, zapise, reportaže naših sugrađana, ali i priče namernika koji su dolazili u Botoš i iz njega poneli lepe utiske – nastavlja kazivanje naš sagovornik i naglašava da su „Botoške novine” stizale do svih kontinenata sveta.
Sedamdesetih godina prošlog veka Zoranka Prodanov, rođena Botošanka, u maturskom radu pisala je o nastanku, razvoju i životu u ovom delu Banata. Tekst je objavljen i u „Botoškim novinama”.
– Volela bih da još dosta saznam o Botošu, mom rodnom selu. Uveravam vas da je to divno mesto. Ono je meni najlepše. Ne bih ga menjala za Moskvu ni za Pariz. Draži je meni svaki kamen u selu, nego Kremlj ili Ajfelova kula – između ostalog zabeležila je u prvom broju „Botoških novina” tadašnja maturankinja.
UDARNIK, OSNIVAČ ROK BENDA
Novine izlaze više od pola veka. Nemaju donatore, sponzore, niti su politički opredeljene.
– Imamo naše Botošane i sve ljude dobre volje koji su nam pomagali da opstanemo. Danas su tu savremene tehnologije i mnogo je lakše pripremiti i urediti novine. Ponosan sam što smo okupljali i okupljamo sve Botošane koji su u selu, ali i u rasejanju. Postoje brojna udruženja koja nas podržavaju. Posebno sam ponosan na botoške „Zavičajce” koji su aktivni i u Zrenjaninu, Pančevu, Beogradu, Novom Sadu – navodi Zlatomir Sremac, koji je u sve ovo krenuo kada je imao samo 22 godine. Tada je bio predsednik omladinske organizacije u selu, a sada je čelnik mesnog udruženja penzonera koje okuplja 150 članova.
Zlatomir Sremac je bio komandant Radne brigrade „Jovan Trajković” na Omladinskoj radnoj akciji (ORA) Beograd – Bar, udarnik na ORA „Morava”. Jedan je od osnivača prvog rok benda u Botošu (pre 55 godina), izviđač, fudbalski sudija, osnivač Kulturno umeničkog društva… Priredio je i posebna izdanja „Školskih botoških novina”, kao i ona botoškom konjarstvu, stonotenisu, a uradio je i porodično stablo svoje familije.
Prerano je ostao bez supruge, ponosan je na kćerku Ivanu, koja je specijalista urgentne medicine, i sina Velibora, diplomiranog arhitetku. Ima i unuke – Ekatarinu Elenu i Alisu. Često lista stranice „Botoških novina” i žarko želi da se nađe neko ko će ovu jedinstvenu istorijsku građu ukoričiti i sačuvati od zaborava.
Nikola Božović
U ŠTAMPU PRE „POLITIKE”
U proteklih 50 godina bilo je niz zanimljivosti koje su pratile izlaženje „Botoških novina”. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka zbog gužve u štampariji „Politike” bilo je dovedeno u pitanje štampanje lista iz Botoša.
– Mi iz Zemljoradničke zadruge tada smo tražili da se „Botoške novine” štampaju po svaku cenu, jer smo imali i veliku akciju uređenja sela i mesnog samodoprinosa. To je uvaženo i naš list je štampan pre „Politike” – seća se mr Vlastimir Filipović (90), dugogodišnji direktor Botoške zadruge i stalni kolumnista koji je pisao o zadrugarstvu i poljoprivredi u „Botoškim novinama”.
LEGENDARNI ILUSTRATOR
Rada Novakov je decenijama bio ilustrator u brojnim novinama, časopisima pa i listu „Zrenjanin”:
– Nastavnik Rada nas je sve „zarazio” još u osnovnoj školi novinarstvom i svojim ilustracijama koje su bile kao živi ljudi. Rado sam pisao za „Botoše novine”. Tekstovi su bili iz sfere mojih interesovanja i aktivnosti koje sam voleo – rekao je Branislav Lazić, hroničar i predsednika Saveta MZ Botoš.
