Bavljenje muzikom od najmlađeg uzrasta pozitivno utiče na psihofizičko napredovanje dece, a pevanje u grupi doprinosi razvoju govora, izražavanja, uči strpljenju i osećaju zajedništva, kažu stručnjaci.
Na ovaj način ne razvijaju se samo muzičke sposobnosti, već i respiratorni sistem, pravilno držanje tela, jačaju se mišići, kapacitet pluća, dolazi do poboljšanja dikcije, objašnjava Zorica Kozlovački dirigentkinja i profesorka u Muzičkoj školi.
DRUŠTVO U MALOM
– Članovi postaju kompetentni da procene muzičko delo, što je jako važno. Učenjem o kompozitoru i delu mogu da uspostave svoj kriterijum, odrede šta im odgovara i zašto im se sviđa – objašnjava profesorka.
Kozlovački podseća da su se društvo i mediji ranije smisleno bavili muzikom koja se prezentuje najmlađima. Autori su pisali isključivo kompozicije za decu, što je bilo od izuzetne važnosti za razvoj kritičkog mišljenja, veruje ona.
– Hor je društvo u malom, bez obzira na veličinu on je njegov odraz. Pored muzičkog izvođenja, jako su interesantni i njegovi ostali slojevi. Članovi dolaze iz različitih razloga. Neki žele da razviju muzičke sposobnosti, ali tu su sociološki, psihološki i opuštajući momenat – kaže Kozlovački.
OBRAZOVNA FUNKCIJA
Roditelji od najmlađeg uzrasta učlanjuju decu u horove da bi ih uz muziku vaspitali. Njihova uloga je presudna kako bi se razvili u ljude koji će jednoga dana znati da prepoznaju umetničke vrednosti, smatra Senka Milisavljević, dirigentkinja i profesorka Muzičke škole
Odgovornost je i na učiteljima, nastavnicima, horovođama, pa je iz tog razloga izbor pesama koje će se pevati od izuzetne važnosti, kaže ona.
– Dete u pevanju oseća sigurnost, razvija emocije i slobodno ih iskazuje. Uz blagodeti muzike razvija se u samostalno biće – objašnjava Milisavljević.
Prema njenim rečima, na probama je važno to što deca imaju mogućnost da sa vršnjacima učestvuju u muzici koju sami kreiraju. Tu je radost zajedništva i stvaranja gde dete sebe može da razume kao individuu koja pripada grupi, funkcionisanje u okviru nje, kao i da nauči da poštuje pravila. Takođe, uče se i toleranciji, uzajamnom poštovanju, istrajnosti, objašnjava dirigentkinja.
– Javni nastupi i koncerti važni su za psihički razvoj. Uz njih se oslobađaju treme i nesvesno razbijaju barijere pred publikom – ističe Milisavljević.
PEVANJE KAO JOGA
Kako objašnjava muzikoterapeutkinja Snežana Oluški Vlačić, da bismo dete povezali na pravi način sa vršnjacima učimo ih pesmice. Ona se uz muziku rasterećuju određenih emocija, frustracija, anksioznosti i postaju energičnija.
Sa druge strane, dodaje, muzika je snažan kohezivni faktor. U fiziološkom smislu imamo ritam zajedničkog udisaja i izdisaja, otkucaji srca su umireni i dolazi do blaženstva, ističe Oluški Vlačić.
– Pevanje je muzička joga, jer se nakon njega osećate rasterećeno. Imate osećaj da ste podelili neku tajnu sa članovima hora – opisuje muzikoterapeutkinja.
Za decu koja mucaju pevanje je jako važno, jer zbog osećaja niže vrednosti ona otežano ulaze u komunikaciju sa vršnjacima. U horu su deo grupe i imaju razmenu na drugim nivoima što je za njih lekovito, objašnjava ona.
Kako kaže, ne treba zanemariti ni činjenicu da pevanje i sviranje uključuju obe hemisfere mozga. Leva je aktivna kada se uče tekst i note, a uz pomoć desne osećamo muziku. Da bismo pevali i bili uspešni u tome, one moraju biti povezane, a bavljenje muzikom doprinosi njihovoj skladnosti.
– Glas je najkompleksniji muzički instrument i sredstvo komunikacije koje nam je dato, treba ga negovati i koristiti obilato – zaključuje Oluški Vlačić, na tribini „Uticaj horskog pevanja na psihofizički razvoj dece i omladine” održanoj 24. marta u Kulturnom centru. Tribina je priređena u okviru prvog promotivnog događaja 9. Horskog festivala „Slobodan Bursać”.
