Tokom prošle nedelje grad i olujni vetar „požnjeli” su rod na oranicama u okolini Zrenjanina. Prema rečima Zorice Rajačić, rukovoditeljke Poljoprivredne stručne službe (PSS), najviše je pogođena pšenica koja je u fazi formiranja zrna i više ne može da se oporavi. Kukuruz, suncokret i šećerna repa imaju šansu da prežive. Ako nije došlo do loma biljaka, moguća je regeneracija sa minimalnim smanjenjem prinosa.
– Grad je bio srednjeg do jakog intenziteta i u zavisnosti od vrste kultura, delova atara i regiona, razlikuju se posledice. U ovakvim situacijama ne treba donositi konačne odluke o presejavanju. Dobro bi bilo konsultovati stručnjake o daljim merama koje bi mogle da se sprovedu – rekla je Rajačić.
PRIHRANA PREKO LISTA NEOPHODNA
Naša sagovornica navodi da se mora uzeti u obzir da su usevi pre nepogode bili u dobroj kondiciji, da su se razvijali u optimalnim uslovima i da imaju mogućnost brže regeneracije. Temeprature nakon nevremena takođe povoljno utiču na oporavak kultura.
– Ono što ratari mogu sada da urade za useve koji su oštećeni, a ostaju na njivama, jeste da ih dodatno prihrane preko lista, urade međurednu kultivaciju i da ih dodatno zaštite od bolesti. Na biljkama oštećenim gradom može se očekivati pojava nekih bolesti i na to moramo biti spremni – rekla je Zorica Rajačić.
Zabrinuti poljoprivrednici su obilazili njive, slušali meteorološke prognoze i tražili najbolje rešenje kako da izađu iz ove situacije.
Neki od njih govorili su za RTS i preneli svoja zapažanja. Ratar iz Zrenjanina Ognjen Rackov, obrađuje 175 hektara zemlje na kojoj je posejao kukuruz, pšenicu i suncokret.
REŠENJE JE NOVA SETVA
– Na mom imanju pod štetom je oko 140 hektara. Na skoro polovini oranica usevi su nastradali od 60 do čak 100 odsto. Ista situacija je i na parcelama u okruženju. Mi koji smo osigurani, čekaćemo procenu i potom videti šta ćemo dalje – kazao je Ognjen Rackov.
Zlatomir Živanov ističe da mu je nepogoda uništila deset hektara suncokreta i šest hektara kukuruza. Kaže da njive nije osigurao.
– Dosta novca smo uložili u prvu setvu. Da li ćemo se snaći da finansiramo i ovu drugu, koju moramo da obnovimo, i da li ćemo naći semena na tržištu, to je veliko pitanje – poručio je Živanov.
O šteti na usevima slično razmišljaju i stručnjaci, ali kažu da još ima vremena za neke kulture. Agronom Dejan Jovanović je za RTS objasnio da, kada je reč o suncokretu i kukuruzu, vremena ima da bi se našle ranije hibridne sorte koje mogu da se preseju umesto uništenih. Pšenica i ječam su najugroženiji. Ratarima koji su ih zasejali mogu da pomognu samo osiguravajuća društva. Jovanović je naglasio da je bolje oranice posejati ponovo, nego ostaviti prazna polja.
OSIGURANJE DEO INVESTICIONOG PLANA
Kakva je situacija u osiguravajućim kućama, da li se poljoprivrednici odlučuju da zaštite useve pitali smo Lazara Bogdanovića, direktora sektora za osiguranje poljoprivrede novosadskog DDOR-a. Prema njegovim rečima, u Srbiji je osigurano od 12 do 15, a u Vojvodini od 15 do 18 odsto ukupno obradivih površina.
– Primetno je da klijenti sve češće obračunavaju i premiju osiguranja kada planiraju nova ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. To pokazuje da svest o potrebi za osiguranjem raste i da na to gledaju kao na sastavni deo investicionog plana. Tako ratari grade posao na sigurnim osnovama – istakao je Bogdanović.
Poljoprivrednike najviše zanima koliko dugo se čeka na naplatu. Naš sagovornik je naglasio da je proces podeljen u dve faze. Prva je kada nepogoda zahvati određenu parcelu ili njen deo. Tada se uraditi pretprocena i ustanovi stepen oštećenja.
– Konačna procena se radi na kraju proizvodnog ciklusa, kada je moguće odrediti prinos i koliko će on biti smanjen. Tada se isplatom štete nadoknadi taj deo umanjenja. Da bi olakšala proces prijave šteta, naša kuća je predstavila platformu „DDOR TERRA” kojom je svim poljoprivrednicima osiguranim našim polisama na raspolaganju mobilna aplikacija pomoću koje štetu mogu da prijave direktno sa njive ili iz voćnjaka – objasnio je Bogdanović.
Podsetio je i da država već godinama obezbeđuje subvencije za osiguranje useva i plodova. Kreću se od 40 odsto do čak 75 odsto učešća u troškovima osiguranja.
Miroslava Malbaški
ZRENJANIN NA METI NEPOGODA
O tome gde grad najčešće pada, u kom periodu i koji usevi neretko stradaju u listu „Kurir” objasnio je meteorolog Ivan Ristić. Kako je rekao, čest je u zapadnoj i centralnoj Srbiji, ali ne zaobilazi ni Vojvodinu i južnu Srbiju.
– Mesta koje često pogađa su Brus, Kruševac, Čačak, Aleksandrovac, Zlatiborski okrug. U Vojvodini se pokazalo da je najugroženiji deo oko Sombora. I Banat je problematičan, a nepogode su česte u Kikindi i Zrenjaninu – kazao je Ristić i naveo da su najizraženije krajem maja i juna.
