Na čemu banke štede kada nastupi kriza?
Piše: dr Dejan Molnar
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Nakon globalne finansijske krize (2007-2013) stopa prinosa na kapital (Return on Equity – ROE) u bankarskom sektoru je smanjena i iznosi u proseku oko 5% u Evropi i oko 9% u SAD (podaci za 2016. godinu). Svetska ekonomska kriza je ostavila posledice i na finansijski sektor u Srbiji. Prinos na kapital (ROE) u bankarskoj industriji Srbije je opao sa 9,3% 2008. godine na 4,6% (2009), 5,4% (2010), 6% (2011) i 4,7% (2012). Potom dolazi do oporavka profitabilnosti tog sektora u Srbiji, te prinos na kapital dostiže nivo od čak 11,3% u 2018. godini i 9,8% u 2019. godini (pre izbijanja pandemije korona virusa).
Osnovne vrste prihoda banaka iz redovnog poslovanja su one od kamata (kreditno-depozitnih poslova) i oni koji potiču od naknada i provizija. Neto dobit po osnovu kamata je snažno i dinamično rasla u periodu od 2005. (417 miliona evra) do 2008. godine (1,17 milijardi evra). Nakon 2008. godine do danas ustalila se na nivou od oko milijardu evra godišnje. Sa druge strane, dobit po osnovu naknada i provizija raste gotovo u kontinuitetu – sa 222 miliona evra 2005. godine na blizu 358 miliona evra 2019. godine.
Pri tome, primetan je rast dobiti koju banke ostvaruju po osnovu naknada i provizija koje naplaćuju klijentima nakon 2017. godine.
Imajući u vidu posledice pandemije kao i ograničenja za rast prihoda iz redovnog poslovanja, bankama preostaje da profitabilnost povećavaju snižavanjem troškova.
U Srbiji su troškovi zarada, naknada zarada i drugi lični rashodi u bankama smanjeni sa 444 miliona evra u 2008. na 357 miliona evra u 2017. godini (pad od skoro 20%). U strukturi operativnih izdataka bankarskog sektora troškovi radne snage takođe beleže pad svog udela – sa 42% u 2009. na 38% u 2019. godini.
Digitalizacija i primena novih tehnologija bankama daje priliku da smanje troškove poslovanja i po tom osnovu povećaju svoju profitabilnost u uslovima kada ne mogu da računaju na značajnije povećanje prihoda. Klijenti, odnosno korisnici su brzo prešli sa modela odlaska u filijalu ili telefonskog obavljanja transakcija na digitalne platforme.
Prednost takvog načina rada je taj što je marginalni (dodatni) trošak u slučaju mnogih bankarskih operacija – nula. To znači kada fiansijska institucija jednom investira u neko digitalno rešenje i kada taj sistem implementira na odgovarajući način, nema dodatnih troškova u slučaju povećanja broja operacija (novih korisnika, obima usluga za postojeće klijente itd.). Osim toga, automatizacija rada, korišćenje razvijenih softvera, veštačke inteligencije i robotike omogućiće bankama da standardizuju i automatizuju one procese koji daleko više koštaju kada ih obavljaju ljudi (npr. kreditna analiza, otkrivanje prevara, otvaranje računa i sl.).
Oblasti koje se smatraju najvažnijim na području smanjenja izdataka u bankarskom poslovanju u post-pandemijskoj eri su digitalizacija i smanjenje broja zaposlenih. Savremeni klijent danas takođe želi da ima „svoju banku kod svoje kuće” u vreme i u ambijentu koji mu najviše odgovara. Digitalizacija to omogućava, ali i smanjuje potrebu za klasičnim službenicima.
