Posle višegodišnje pauze, 2. januara sam bio gost na slavi. Obradovao me je poziv mog prijatelja Zorana. Na trenutak sam pomislio da se vraćamo u normalne okvire. To bi značilo da koronu ostavljamo iza nas. Razgovor sa gostima (neke od njih zaista dugo nisam video) odvija se tamo gde je (za)stao 2020. godine. Satima sve protiče kao da smo bili u komi ili pak doživljavali košmarni san. Kako vreme odmiče, tako počinjemo da se suočavamo sa činjenicom da nije sve isto kao što je nekada bilo. Nedostaju mnogi ljudi iz našeg okruženja…
Smrt, baš kao i rađanje, je neizostavni deo naših života. Mora se prihvatiti kao datost. Navedeno zvuči veoma jednostavno, na teorijskom nivou.
A kako je to u životu? Gubitak voljenih osoba vodi brojnim emotivnim nemirima pri svakoj pomisli na njih. Bol, tuga…
Božić je verovatno idealna prilika za vraćanje vere u smislenost života. Najradosniji hrišćanski praznik pruža nadu u bolje sutra. Odlazak na paljenje badnjaka ili pak na liturgiju može blagotvorno delovati u savladavanju brojnih nedoumica.
Život je samo jedan! Valja ga sadržajno provesti. Molimo se za najbliže, a prisećamo se onih koji su nas napustili. Uspomene nam niko ne može oteti…
