Poskupljenje struje i gasa podstiče inflaciju
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Dok se čekaju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), procenjuje se da bi međugodišnja inflacija u Srbiji na kraju protekle godine (decembar 2022. u odnosu na isti mesec 2021.) mogla da iznosi 15 do 16%. Ona bi verovatno bila i veća da Vlada nije vodila politiku ograničavanja rasta cena gasa i električne energije. Do „skromnog” poskupljenja ovih energenata (oko 10%) došlo je tek u drugoj polovini 2022. godine, zbog čega su inflatorni pritisci bili slabiji u toku prethodog perioda. Primera radi, u većini zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) vođena je liberalnija politika, pa su gas i struja mnogo više poskupeli nakon izbijanja energetske krize tokom poslednjeg kvartala 2021. godine. To se odrazilo i na snažniji rast opšteg nivoa cena (inflaciju) u tim državama.
Ipak, građani moraju da razumeju da je cena takve naše politike – plaćena. Kada energetska preduzeća (EPS/Srbijagas) prodaju struju i gas građanima i privredi po nižim, a proizvode ih ili kupuju po višim cenama, ona ostvaruju gubitak. Njihov manjak iz prethodne godine je „pokrila” država tako što im je isplatila pomoć (subvencije) u iznosu od oko 1,1 milijardi evra. Tako je trošak samo „prevaljen” na budžet i javni dug, odnosno na teret svih poreskih obveznika, jer je za ove namene novac obezbeđen dodatnim zaduživanjem države. Na ovakav način deo „inflatornog udara” se najverovatnije samo odlaže, jer dugovi će morati da se vraćaju. Otplata zajmova bi mogla da dovede do zaoštravanja poreske politike u narednom periodu jer će u budžetu biti potrebno više novca za te svrhe. Povećanje poreskih stopa nameće dodatne troškove preduzećima, a ona ih, po pravilu, prevaljuju na cene finalnih proizvoda i usluga.
Od januara 2023. struja u Srbiji je skuplja za domaćinstva i male potrošače u proseku za 8%, a gas za 11%, što je još uvek daleko manje nego u većini evropskih država. Poređenja radi, cena električne energije za domaćinstva je u zemljama CIE u proseku već porasla za više od 30% u odnosu na period pre krize (a za privredu preko 100%), dok je cena gasa uvećana oko 90% (u slučaju privrede ovaj rast je 200%). Imajući u vidu da su tržišne/berzanske cene energenata i dalje na visokom nivou, pomenuta poskupljenja neće biti dovoljna da se izbegne novo generisanje gubitaka u našim energetskim kompanijama u toku ove godine.
Očigledno je da će inflatorni pritisci u našoj zemlji u nastupajućem periodu biti prisutni iz više razloga. Najpre, cene struje i gasa koju plaćaju domaćinstva direktno ulaze u obračun inflacije. Osim toga, poskupljenje energije za privredne subjekte će izazvati rast troškova njihovog poslovanja što će se preliti na vrednosti čitavog niza finalnih proizvoda i usluga koje građani kupuju. Električna energija se koristi u svim proizvodnim procesima, tako da njeno poskupljenje dovodi do poskupljenja neenergetskih dobara. Konačno, treba imati u vidu da će naša država i u toku 2023. godine morati dodatno da se zadužuje kako bi obezbedila jeftinu energiju, a što ćemo skupo plaćati u budućnosti.
Povećanje cena struje i gasa za domaćinstva će predstavljati dodatni direktni udar na kućne budžete. Korišćenje energije spada u kategoriju osnovnih potreba kojih se potrošači ne mogu u potpunosti odreći. Ovo će posebno pogoditi porodice sa nižim prihodima, koje relativno veliki deo svojih primanja izdvajaju za ove namene.
