Najgore tek sledi?
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Globalna (svetska) privreda će u toku 2023. godine nastaviti da se suočava sa brojnim, ne baš predvidljivim izazovima. Mogu se identifikovati tri osnovne grupe rizika – neizvestan tok ratnih sukoba na području Ukrajine, kriza životnog standarda prouzrokovana visokom i upornom inflacijom i usporavanje rasta kineske ekonomije.
Uzimajući sve to u obzir, eksperti Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) su izneli svoje projekcije dinamike globalnog ekonomskog rasta. Oni prognoziraju da će u ovoj godini bruto domaći proizvod (BDP) na nivou celog sveta zabeležiti rast od 2,7%, što je usporavanje u poređenju sa 2022. (3,2%) i 2021. (6%). Ujedno u pitanju je najniži rast još od 2001. godine, sa izuzećem perioda Svetske ekonomske krize (2007-09) i akutne faze pandemije (2020).
U navedenim analizama ističe se da bi realizacija/ostvarenje rizika doprineo dodatnom usporavanju rasta, te da postoji verovatnoća od 25% da će on u ovoj godini biti niži od 2%. Nas u Srbiji posebno bi trebalo da zabrine to što se očekuje da će na području Evrozone ovogodišnji rast BDP-a iznositi svega oko 0,5% (što predstavlja stagnaciju). Pritom će privrede nekih od naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera biti u recesiji (beležiće pad BDP-a), na primer Nemačka (-0,3%) i Italija (-0,2%).
Najveća pretnja u ovoj godini biće inflacija. Centralne banke širom sveta tragaju za delotvornim rešenjima za obuzdavanje daljeg rasta cena i obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti. Na raspolaganju imaju usku paletu mera, među kojima se kao najvažnija ističe restriktivna monetarna politika, odnosno povećavanje kamatnih stopa. To, međutim, smanjuje agregatnu tražnju i izaziva negativne efekte na nivo privredne aktivnosti. Ekonomisti nemaju dileme u pogledu toga da je rast kamatnih stopa neizbežan. Slažu se i da će suštinski izazov biti da se pravilno odrede stepen (nivo kamatne stope) i dužina trajanja restriktivnosti.
Sa stanovišta privrednog rasta, rizik se javlja u oba slučaja – i ukoliko „zatezanje” bude slabije (niže kamatne stope u kraćem roku) i ako se sa tim pretera (previsoka kamatna stopa koja se na tom nivou dugo drži). Slaba reakcija monetarnih vlasti neće prigušiti inflatorne pritiske. Kredibilitet centralne banke može biti ugrožen, a to je uvertira u dodatno raspirivanje inflacije i još veće posledice. Suprotno, ukoliko se kamatne stope predugo zadrže na nivou koji je viši od optimalnog, to će izazvati nepotrebnu recesiju (period u kojem BDP opada) i mogući pad zaposlenosti, jer visoke kamate destimulišu investicije privatnog sektora.
Ono što je za građane najvažnije jeste da razumeju da će slabljenje rasta BDP-a i visoka inflacija u 2023. godini za posledicu imati stagnaciju ili pad njihovih realnih zarada. To znači da će, bez obzira na to što bi njihova primanja u nominalnom izrazu mogla da rastu, pomoću raspoloživog dohotka moći da kupe manje proizvoda i usluga nego ranije.
Drugim rečima, izvesno je da će se znatan broj suočiti sa padom životnog standarda. Da na ekonomskom planu nije sve baš najbolje, govori i činjenica da u budžetu za 2023. godinu nema planiranih sresdstava za izgradnju autoputa Zrenjanin – Beograd,. To se obrazlaže rastom cena i drugim recesionim kretanjima.
