Sugrađanka Ana Vasičin već pola veka se bavi dobrotvornim radom. Kao inženjerka tekstilne tehnologije radila je u prosveti, uvek pronalazeći vremena za dodatni angažman. Volontirala je u Crvenom krstu, organizovala mnoge humanitarne akcije, a autorka je i nekoliko knjiga. Njenu pomoć osetila su deca, samohrane majke, beskućnici, osobe sa invaliditetom, životinje i mnogi drugi.
Kaže da ništa od toga ne bi bilo moguće bez dobre saradnje sa Zrenjanincima, koji su joj bili najveća podrška. U njenim aktivnostima učestvovalo je oko 14.000 dobrotvora. Naši čitaoci su joj prošle godine u sklopu izbora za ličnost godine dodelili treću nagradu u oblasti humanitarni rad. Ana Vasičin je nedavno priredila iznenađenje Slavku Anđelovu Slivetu, pomogavši da mu se obezbede nove patike za nastupe. Kaže da je osnovne lekcije o solidarnosti dobila u detinjstvu od roditelja i učiteljice. Seća se svoje prve humanitarne misije, sa sedam godina prikupljala je priloge za Crveni krst.
– Tim utabanim stazama traje moja misija. Trudim se da probudim u ljudima najlepše emocije. Humanitarni rad doživljavam kao jedinstveno iskustvo. Kako obično ljudi reaguju na pomen akcija dobročinstva?
– Nekada sam imala bojazan, ali mogu reći da sam uvek nailazila na pozitivna iskustva. Ipak, bilo je nekih stvari koje me rastuže, kao kad vidim mnogo bačene hrane u kontejnerima, a njome bi se mogle nahraniti napuštene životinje, kojih je sve više. Pogodi me i kad vidim da neko ima sredstva, a ne želi da pomogne. Ipak, progutam i tu gorku pilulu i nastavim dalje do svog cilja. Da li ste imali podršku sugrađana?
– Ovaj grad je zaista pun divnih ljudi. U njemu živi i radi veliki broj humanih osoba koje su u svakom trenutku spremne da pomognu. Ovde su solidarnost i društveno odgovorno poslovanje prepoznati kao nezamenjiv aspekt uspešnog razvoja, poslovanja i delovanja. Grad se trudi da u ovim izazovnim vremenima humanošću izgrađuje zajedništvo i prosperitet za celokupnu lokalnu zajednicu. Da li danas ima više ljudi kojima je neophodna podrška nego pre?
– Od kad pratim puls grada i potrebe sugrađana, gotovo uvek je bilo isto. Uvek je bilo bolesti, krize, siromaštva, patnje. Iako su ekonomska slika i životni standard građana u blagom porastu, statistika kaže da apsolutnog siromaštva ipak ima. Pošto sam se i sama suočavala sa ovim životnim nedaćama, želela sam da dam doprinos, i vratim nekom osmeh na lice. Da li vam je išta tokom ovih godina otežavalo dobrotvorni rad – privatne ili društvene prilike, drugi ljudi?
– Uvek je postojala dobra volja, i mislim da me ništa nije sprečavalo u tome. I kada se vlast menjala i okolnosti bile drugačije, za mene nije bilo prepreka za humanost. Možda nekad okolnosti nisu dozvoljavale, ali te su prepreke uvek bile premostive. Mislim da je kod nas uvek postojala dobrota koja se nikad nije ugasila u našem gradu. Bavite se i planinarenjem, članica ste mnogobrojnih organizacija. Da li ste nečeg morali da se odreknete tokom godina?
– Humanitarni rad je za mene kao disanje duše, moja potreba. Nemam osećaj kao da se nečeg odričem. Jednako sam posvećena porodici i dobro organizujem svoje vreme. Nikad nisam prestajala da se bavim ovim, uvek sam verovala da oko mene postoji dobrota i to mi je bila motivacija. Možete li da izdvojite najdražu akciju?
– Teško je izabrati samo jednu, jer sam ih sve emotivno doživljavala. Definitivno ću pamtiti kovid pandemiju kada sam uključila 10 profesionalnih krojačica da sašiju hiljadu zaštitnih maski. Tu je i sugrađanin M.M. kojem je rešen problem sa strujom, nakon dugih 14 godina provedenih u mraku. Sećam se i jedne Zrenjaninke koja je spavala ispod mosta i kojoj je pronađen adekvatan smeštaj. Dan mi je nezamisliv ako ne učinim neko dobro delo, makar to bio i mali znak pažnje. To je ono što čini život lepim. Šta očekujete od ove godine i kakvi su Vam planovi?
– Volela bih da se usvoji predlog da se na svakom računu za komunalne usluge uplati dodatnih 10 dinara za izgradnju prihvatilišta za pse, a da se deo od naplate parking usluga preusmeri na lečenje dece. Želim da uradim i nekoliko ekoloških akcija, organizujem edukativne tribine, akcije. Trenutno sa sugrađankama učestvujem u prikupljanju parfemskih bočica za muzej parfema. Nadam se da ćemo oboriti rekord.
