Voskarski zanat je nekada bio jedan od najpoznatijih na našim prostorima. Sveće su se pravile za sve prilike, a voskara je bilo mnogo. Danas se on smatra starim zanatom, a u našoj zemlji ostalo je malo njih koji se time bave. U Zrenjaninu voskarstvo neguje Biljana Knežević. Ona se 2015. godine ohrabrila i sama otpočela svoju avanturu.
– Naučila sam uz pomoć interneta kako se radi. Ušla sam polako u celu priču, registrovala radnju i sertifikovala zanat. Lepo je i krenuo posao jer sam dosta ulagala, a ideje su dolazile same – ističe naša sagovornica.
POSETE MANIFESTACIJAMA
Kreativnost Biljani ne fali, tako da svoje proizvode ukrašava salvetama, kafom, suvim grožđem, grančicama, cvećem. Od kad je prvi put učestvovala na izložbi u Mužlji, manifestacije redovno posećuje, a naročito „Dane piva”.
– Prvi put sam izlagala proizvode 2016. godine i to na nagovor jedne poznanice. Svidelo mi se i krenula sam polako da ih pratim. Posetila sam „Taraške rode”, Buč, „Banatsku priču”… Više puta me je i Turistička organizacija pozivala jer sam registrovana kao preduzetnik. Ipak za sve to se treba pripremiti sa dovoljno proizvoda. Svakako volim da isprobavam nove stvari, po prirodi sam takva – rekla je Biljana Knežević.
Svoje proizvode uglavnom prodaje putem interneta i društvenih mreža. Kako kaže, znanje o ovoj oblasti je pokušavala da pronađe na više mesta, ali bez uspeha.
BEZ PODRŠKE
– Ovo je stari zanat i koliko znam većina voskara je sad u penziji. Pokušavala sam da ih pronađem na početku kako bih dobila više saveta o poslu, ali nikad nisam uspela da stupim u kontakt sa njima. Dosta kalupa sam morala da pronalazim sama, neke sam i pravila od lima. Posle sam našla opciju kalupa od silikona koje naručujem iz Kine. Dosta toga ne mogu ni da pronađem u Zrenjaninu – objašnjava Biljana.
Osnovni materijali su joj parafin, fitilj, boja i arome, koje su najskuplje. Samo jedna aroma je 60 evra.
– Za sve ostalo se snalazim preko interneta. Probala sam da radim i sa dobrim i sa lošijim materijalima. Imala sam sreću da pronađem ljude koji prave nekoliko vrsta parafina baš za dekorativne sveće koje ja pravim, i znam da sam sa njima sigurna. Materijal nije preskup, ali je od pandemije sve skuplje.
Problem je i prodati proizvod, čak i ako dignem cenu za deset dinara. Meni je bitno da nisam u minusu i da mogu ponovo da obnovim zalihe. Bavim se onim što volim, u tome i uživam. Najviše volim da pravim sveće, ali mi najteže pada da ih prodajem – istakla je Biljana.
NEVELIKO TRŽIŠTE
Za sveće kažu da su danas postale luksuz koji ljudi sebi priušte u nekim posebnim prilikama. Primetila je kako Zrenjaninci, sem za praznika i posebne događaje, ne kupuju toliko ovaj artikl. I pored toga ne odustaje od svog posla i hobija, i planira da ga širi.
– Kada sam započela ovim da se bavim, možda sam bila previše ambiciozna. Imala sam mnogo planova, ali ne i ljude koji bi u njima mogli da mi pomognu. Moja ideja je bila da se jednog dana određena lokacija prilagodi za sve koji se bave starim zanatima. Po meni bi idealno mesto za to bio podzemni prolaz na Trgu dr Zorana Đinđića. Volela bih kada bi se na tom mestu mogao preurediti jedan lokal kako bi sve zanatlije mogle izlagati svoje proizvode. Mi bismo o njemu brinuli i održavali ga, a ovako su ta mesta samo zapuštena i ruže grad. Ipak, pošto nisam nikad dobila odgovor o toj inicijativi, ovo ostaje samo kao lepa zamisao – smatra Biljana Knežević.
Na kraju, naša sagovornica poručuje svakome ko započinje svoj posao da bude uporan i da bude pre svega svoj.
– Kopije su kratkog veka, na svaki proizvod treba staviti svoj lični pečat. Biti original, nikako kopija.. – poručila je Biljana.
