Svake godine 18 miliona ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti (KVB), a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut” od KVB u Srbiji je u prošloj godini umrlo 52.663 osobe. Srce je čak u 52 odsto slučajeva uzrok smrti, a u proseku se u Srbiji dnevno registruje 61 osoba obolela od akutnog koronarnog sindroma, a umre 13 osoba.
Da bi se podigla svest o bolestima srca, od 2000. godine svakog 29. septembra obeležava se Svetski dan srca. Više o ovom danu, kao i bolestima srca, govorila je doktorka Sanja Đurin kardiolog, načelnica Internog odeljenja Opšte bolnice Zrenjanin.
– Obeležavajući ovaj datum, cilj nam je da informišemo o tome da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Cele godine radimo na smanjenju promenljivih faktora rizika kao što su loša ishrana i gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost, hipertenzija, dijabetes. Na Svetski dan srca podvlačimo crtu i sumiramo prošlogodišnje rezultate u smislu smanjenja faktora rizika. Međutim, svetska, ali i lokalna statistika su poražavajuće. Hipertenziju u Srbiji ima 47,5 odsto ljudi, a u svetu ima oko milijardu hipertoničara. Procenjuje se da će ovim tempom oboljevanja do 2025. godine biti 1,56 milijardi obolelih. Pušači imaju dva do tri puta veći rizik od oboljevanja od KVB, a rizik je još veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine, što danas i nije tako retko. Tek nakon 15 godina od prestanka pušenja rizik se izjednačuje sa rizikom nepušača – ukazala je Sanja Đurin i dodala da osobe koje su fizički neaktivne imaju 20-30 odsto veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji samo 30 minuta dnevno 3-4 puta nedeljno imaju fizičku aktivnost.
– U svetu je fizička neaktivnost zastupljena kod 30, a kod nas čak 44 odsto stanovništva. Loša ishrana podrazumeva povećani unos zasićenih masti, trans masti, nizak unos voća i povrća i ribe. Zabrinjavajuć je porast telesne težine u dečijem uzrastu, što povećava rizik od nastanka srčanog i moždanog udara pre 65. godine čak 3 do 4 puta – objasnila je načelnica Internog odeljenja Opšte bolnice.
Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara. Obuhvaćeno je oko 100 zemalja među kojima je i Srbija. Cilj akcije je da se do 2025. godine broj srčanih smrti smanji za 25 odsto. Inače, 155 građana je na Danu srca izmerilo krvni pritisak prilikom akcije koja je bila organizovana u „Aviv parku”.
Doktorka Jelena Medić iz Zavoda za javno zdravlje je istakla da se ove godine Svetski dan srca obeležava pod sloganom „Budi heroj svoga srca”.
– Roditelji moraju povesti računa o zdravijoj ishrani, kao i da svojoj deci spremaju zdrave obroke. Moraju na svom primeru da pokažu drugima kako da budu fizički aktivniji, da prestanu da puše i da zabrane pušenje u svom životnom i radnom prostoru. Svetska zdrastvena organizacija je istakla da bi se kontrolom i sprečavanjem faktora rizika moglo sprečiti čak do 85 odsto prevremenih smrtnih ishoda – zaključila je Jelena Medić. Ž. M.
