Živimo u teškim vremenima! Ova rečenica je izgovorena toliko puta poslednjih meseci. Često kažemo: nikada nije bilo tako teško, nikada nije bilo toliko bolesnih odjednom, nikada nije bilo obavezno nositi masku u zatvorenom prostoru. Štaviše, tu je i velika nezaposlenost, rastuće siromaštvo, usamljenost, depresija, i još mnogo toga. Virus nas pogađa jednog po jednog, ali ne pogađa nas sve podjednako.
Kako možemo proslaviti Božić u ovako teškom vremenu? Kako usred ograničenja, kada naši voljeni članovi porodica možda nisu mogli doći kući iz inostranstva, ili su se vratili, ali su ostali bez posla? Imamo li razloga za radost?
Ako pažljivije pogledamo religiozni, hrišćanski sadržaj Božićnog praznika, onog prvog Božića kada se Isus rodio, biće nam jasno da i tada nije bilo sve bajno. U to vreme Cezar u Rimu je smislio da treba popisati stanovništvo, i to upravo u mestu odakle mu potiče porodica. Koliko je neprijatna bila stvar da baš zbog toga Josip i Marija moraju krenuti na put iz Nazareta u Betlehem. Nije daleko, rekli bismo danas, 134 km, 2,5 sata vožnje automobilom. Ali zar bez automobila? Bez pametnog telefona? Zar na leđima magarca? I, naravno, u drugom stanju, jer znamo da je Marija čekala dete. Ni reči o porodilištu, babici ili toploj vodi. Ali trebalo je pronaći izlaz iz te situacije. Porođaj se nije mogao odložiti. Kukanje, gunđanje sigurno ne bi doveli do nekih rezultata. Nazaretska porodica je dakle učinila ono što je morala, krenula je na put. Nije pametovala, nije gunđala, već je učinila ono što je morala, i tako je postala saradnik Božjeg plana. Iz ovoga možemo videti da za Boga ne postoje naročito teška vremena i posebno teške okolnosti. Bog ima plan za nas u svakoj situaciji i čeka, nadajući se da ćemo biti njegovi saradnici. Njegov plan može mi se objaviti upravo u ovoj situaciji u kojoj se sada nalazim, a ne u nekoj drugoj. Kako da znam kakav je Božji plan za mene u ovoj situaciji kada je tako teško?
Mogu da prepoznam Božji plan onda kada prestanem sa jadikovanjem, sa nezadovoljstvom i otkrijem šta mogu jâ da učinim u ovoj situaciji da svoju okolinu učinim što lepšom, svoju dušu očistim od svakog besa i nezadovoljstva i odgonetnem ono na čemu mogu biti zahvalan, uprkos svemu, u situaciji u kojoj se nalazim. Bog nije virtuelno prisutan, već je tu, i u onim malim skrivenim mogućnostima ljubavi, i čeka da Ga otkrijem. Bog je postao čovekom u veoma teškom vremenu. A to je bilo moguće jer su Marija i Josip prepoznali šta im je činiti i smelo su prihvatili život. Naš Bog je čovekoljubiv Bog koji nas nikada, nikada ne ostavlja same, i u svakoj situaciji nudi mogućnosti da učinimo svet malo boljim. Tačno je da postoje trenuci kada je veoma teško osetiti blizinu Božje prisutnosti. O tome mogu i ja kazati nešto, jer sam prošle godine, usred bolesti, bio gotovo uveren da On nije sa mnom, da se okrenuo od mene. Danas, kada se osvrnem natrag, mogu potvrditi da je bio baš tamo sa mnom u mojoj izgubljenosti i ranjivosti. Mali Isus, kada je kao čovek došao među nas, i sam je prihvatio ranjivost. Situaciju svoje apsolutne zavisnosti od drugih prihvatio je rodivši se kao maleno dete među nama i, kao ranjiv, započeo svoj život ovde na zemlji. Ali oko njega je bilo ljudi punih ljubavi koji su činili ono što može učiniti ljubav otvorenog srca, očiju i ušiju. Znak prisutnosti našeg Boga su: osobe koje nas vole, koje nas svakodnevno okružuju; oni, koji pronalaze mogućnosti da istraju uz nekoga, da mu ulepšaju svakodnevicu, ili mu pruže nadu kada je život težak. Čak i kada živimo sami u kući, uvek postoje neko, ko misli na nas, koji se moli za nas i nosi nas u srcu.
Isusu i njegovim roditeljima, Mariji i Josipu, pastiri su doneli prvu pomoć. Mogu da zamislim koliko im je značilo da dobiju sveže mleko, surutku, sir i mnoge druge poslastice. Mala pećina postala je mesto prave gozbe. Ali još važnija bila je radost i sigurnost u srcima mladih roditelja, i radost pastira što su bili svedoci silnog čuda.
Prepoznajemo li kojim to čudesnim situacijama možemo biti svedoci danas? Kakvo se čudo događa oko mene ovog Božića, čemu se mogu radovati bez obzira na sve? Za šta mogu da budem zahvalan u ovo vreme? A ako ne nađem ništa drugo, onda se barem zahvalimo Bogu za ono od čega nas je zaštitio do danas. Ove godine ponovo slavimo rođenje Isusovo, On dolazi u ovo vreme pandemije, daje nam priliku koje možemo iskoristiti da ulepšamo svoje neposredno okruženje. Sa ovim mislima želim svima Vama blagoslovljene Božićne praznike, srećnu Novu godinu punu zdravlja, ljubavi i milosti.
Pazimo na sebe i na druge, zaštitimo jedni druge! Dr Ladislav Nemet, SVD biskup zrenjaninski
