Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Osnovni preduslov za opstanak preduzeća je da ono ostvaruje profit (dobit). Pozitivan finansijski rezultat postoji onda kada su prihodi od prodaje proizvoda i usluga viši od rashoda za nabavku materijala, sirovina, radne snage i drugih inputa potrebnih za proizvodnju. Iz ostvarenog profita se, između ostalog, finansiraju ulaganja u savremenu opremu i nove kapacitete kako bi preduzeće i u budućnosti moglo da postoji. Kada su troškovi poslovanja viši od prihoda, javlja se gubitak. Firma koja ima gubitke je osuđena na propast jer ne može da obezbedi sredstva ni za održavanje postojećih kapaciteta, a kamoli za njihovu zamenu (modernizaciju). Gubitaši „jedu” svoju osnovnu supstancu (kapital) i smanjuju vrednost svoje imovine.
Ono što niko ne zna su odgovori n apitanja: da li će tokom predstojeće zime biti dovoljno električne energije, kako će se zagrevati domovi i koliko će to da košta? Energenti (nafta, ugalj, prirodni gas, drvo) beleže rekordno visoke cene. Ako ih i bude u dovoljnim količinama, izvesno je da će biti znatno skuplji nego što su bili do sada.
Javno-komunalno preduzeće „Gradska toplana Zrenjanin” obavlja delatnost distribucije toplotne energije i prirodnog gasa domaćinstvima i preduzećima (poslovnim potrošačima) na području Zrenjanina. Toplotnu energiju „Toplana” proizvodi u svojoj kotlarnici, a kao osnovna sirovina koristi se prirodni gas koji se kupuje od „Srbijagasa”. Prihodi „Toplane” u celosti potiču od prodaje toplotne energije.
Što se tiče rashoda, ističu se dve glavne stavke: utrošeni prirodni gas, na koji otpada više od 50% ukupnih izdataka i troškovi električne energije, koji čine čak oko 25% ukupnih rashoda preduzeća. Imajući u vidu kretanje cena električne energije i prirodnog gasa na međunarodnom tržištu, jasno je da će troškovi poslovanja „Gradske toplane” biti viši. Kako bi se izbeglo generisanje gubitaka, preduzeće mora da poveća svoje prihode, a to znači poskupljenje toplotne energije. Njenom prodajom po starim cenama neće moći da se pokriju uvećani troškovi.
Građanima može delovati da ih potencijalni gubici „Gradske toplane” naročito i ne dotiču i da je to problem navedenog preduzeća i njegovog rukovodstva ili pak Grada kao osnivača. Međutim, važno je da razumemo da nije tako. Nizak račun za grejanje ne znači da punu cenu nismo platili, već samo da smo je platili na drugi, indirektan način. Gubitke neko mora da pokrije. Pretpostavimo da ih finansira lokalna samouprava tako što „Toplani” isplaćuje subvencije iz budžeta. Ali, u gradskoj kasi se, takođe, nalazi novac građana, prikupljen od poreza i drugih nameta.
Ako bi se iz budžeta finansirali gubici to može da prouzrokuje samo dve stvari: manje sredstava za neke druge budžetske korisnike, a to znači da će biti manje (ili manje kvalitetnih) ostalih dobara i usluga koje pruža lokalna samouprava i/ili povećanje poreza i drugih nameta kako bi se obezbedilo dovoljno novca za sve potrebe. U oba slučaja cenu plaćaju građani.
Očito „besplatan ručak” ne postoji, pitanje je samo na kojoj blagajni ćemo ga plaćati. Ako troškovi proizvodnje toplotne energije rastu, to mora da se „prelije” na krajnje potrošače. Pitanje je samo da li direktno (kroz uvećane račune za grejanje) ili indirektno. Jedini način da se grejanje zaista manje plaća je racionalnija potrošnja.
