Bilo je i Konstraktinog „… biti zdrava…”. I trubača. Pevalo se. I raširilo se kolce… Grad, i nova generacija maturanata. Petak, 27. maj, kraj srednjoškolskog školovanja… Dan kada je Zrenjanin prodisao mladošću, osmesima, igrom, u bojama državne zastave i obeležjima… Dakako, i gradonačelnik Simo Salapura čestitao je novoj generaciji maturanata i poželeo im da im se ostvare želje, da ostanu u gradu i obećao da će se potruditi da se za to obezbede uslovi…
Prvo je na Trgu bio kadril. Sada je to bio već 15. put da maturanti, zajedno sa neumornom Nikoletom Vidaković (Dojkić), igraju svoj zajednički ples, ples mladosti i nade… Opereta Johana Štrausa „Slepi miš” („Šišmiš”), grad okupan suncem, roditelji, prijatelji, sugrađani – svi oni koji su mogli toga dana da dođu. Pozdravili su devojke i mladiće, takoreći decu koja su 2018. godine postali srednjoškolci. I zajedno stigli do tog važnog dana.
Sad, drugo je pitanje koliko je školovanje koštalo roditelje, pa i sama matura – tu su ekskurzije, maturske, dabome, a to košta, razni godišnjaci, što nije besplatno, onda stiže proslava… I sve to košta, ali sve se to zaboravi kada se vidi poletna omladina. Mladost koja je još jednom potvrdila da je Trg najlepši kada ga ispune najmlađi, kao što je to bilo i nedavno, za uskršnje praznike…
Maturanti – naš ponos. Mladost za koju ovaj grad živi i treba da živi. I da raste, i da se razvija. Jer, šta bi Zrenjanin bez njih… Ali, treba učiniti da žive i rade u zdravoj sredini. Oni koji već od prvih dana znaju samo za flaširanu vodu, hoće li, kada se vrate u svoj grad, dočekati da mogu da odvrnu slavinu i popiju čašu vode… I da udahnu svež vazduh… I da imaju posao u struci za koju su se školovali (i mladi koji će odmah potražiti posao, i oni koje će put znanja odvesti dalje, i daleko…).
Zapravo, pitanje više nije „hoće li”, već – da tako mora da bude. Zbog njih, zbog grada koji im pripada i o kome će nastaviti i oni da brinu, u ime generacija koje dolaze..
