„DAN SEĆANJA“ U KNIĆANINU: Pijetet i obostrano poverenje
Polaganjem venaca na spomen obeležje „Telečka“, koje je podignuto 1997. godine, u subotu, 13. oktobra, obeleženo je sedam decenija od zatvaranja logora za nemačke civile na lokalitetu „Telečka“ kod Knićanina. Od 1944. do 1948 – prema podacima udruženja podunavskih Nemaca – ovde je umrlo oko 12 hiljada civila, mahom starijih, a bilo je i žena i dece.
Vence na spomen obeležje položili su Kristijan Rajsmiler, referent za kulturu u ambasadi Savezne republike Nemačke u Beogradu, zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac, predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine u Srbiji Laslo Mandler Gence, više članova porodica logorisanih i Robert Lar iz Svetskog udruženja podunavskih Nemaca predstavnik Lorenca Barona – predsednika Udruženja „Rudolfsgnad“ (nemački naziv za Knićanin).
– Da bismo živeli bolje i humanije i da bismo bili imuni na zlo, potrebno je kreirati odgovorne politike čiji je zadatak suočavanje sa prošlošću, razotkriti mehanizme zločina i odgovornost za njih, sprečiti zataškavanje i ćutanje o zločinima i odbaciti kolektivnu krivicu kao pojam – rekao je Pastor ovom prilikom .
Nemački diplomata obratio se skupu ovim rečima:
– Nemačka ne zaboravlja ni svoje ni žrtve drugih naroda stradalih od nemačke ruke. Odnosi naše dve zemlje su u usponu, zahvaljujući – izumeđu ostalog – i tome što oba naroda poštuju nedužne žrtve drugih naroda.
– Godišnjicu zatvaranja logora obeležili smo, verujem da je to opšti utisak, dostojno – kaže Srbislav Stojković, sekretar Mesne zajednice Knićanin. On je uz Radosalava Jocića, odbornika u Skupštini grada Zrenjanina, najistaknutiji član Udruženja srpsko-nemačkog prijateljstva u Knićaninu.
– O logoru, o kojem nismo znali skoro ništa, mnogo su nam govorili naši nekadašnji sugrađani Mirče i Kata Bles, ugledni stanovnici sela, koji su bili u logoru. Uspostavili smo kontakt sa gospodinom Baronom koji je i ranije dozlazio, ali nije nailazio ni na kakvu saradnju i spomen obeležje je 1997. godine podignuto. Dosta nam je oko istorijskih podataka pomogao istoričar doktor Zoran Žiletić – dodaje Stojković.
O praštanju i pomirenju, kao i iskrenosti koju je osetio kod „moje braće Radoslava i Srbislava“ nadahnuto je govorio i rimokatolički pastor iz Odžaka koji je vodio verski obred Jakov Pfajfer.
– Sa ovog mesta svi mi koji smo se na njemu okupili šaljemo poruku mira tolerancije, humanosti i pomirenja. Poštovanje svih nedužnih žrtava je civilizacijski čin. Odnosi Srbije i Nemačke u usponu. Nekoliko dana pre ove svečanosti otvorena je robna kuća nemačkog trgovinskog lanca „Lidl“, kapacitete proširuju „Geze“ i „Drekslmajer“. Ove kompanije zapošljavaju velik broj naših ljudi. Budućnost gradimo jer smo mnogo naučili iz prošlosti oba naroda – rekao je na komemoraciji Saša Santovac, zamenik gradonačelnika Zrenjanina.
M. S-n.