E, sad znamo skoro sve, pa nam je malo lakše. Biće, biće „Dani piva”, a biće i izvođača – Zrenjaninska filharmonija, Marija Šerifović i tako dalje i tako bliže. Znači, sve kockice su počele da se slažu zarad naše najveće manifestacije. A manifestacija je društveno-ekonomski događaj koji treba da promoviše to što je određeno njenim imenom. Recimo, u čast berbe grožđa, proizvodnje mladih vina organizuje se smotra župskih vinogradara.
E, tako je i sa drugim manifestacijama. Tako je bilo i sa ovom našom 1986. godine, kada je počela u čast 240 godina proizvodnje piva u Zrenjaninu.
– Okuplja se mala grupa ljudi: turistički i ugostiteljski radnici i novinari sa idejom da se organizuje masovna priredba koja ima turistička, privredna i kulturna obeležja sredine a da akcenat bude na onom što će rashlađivati letnju žegu, a zagrevati atmosferu – pivo. Zašto baš pivo, pitaće se neki? Zato što sem tradicije u njegovom ispijanju ovaj grad ima tradiciju i u njegovoj proizvodnji. Proizvodnja piva započela je na ovim prostorima davne 1745.godine. Pivo je poteklo u Velikom Bečkereku, proteklo kroz Petrovgrad i ulilo se u Zrenjanin ( danipiva.rs/sr/istorijat/ )
Pivarski majstor Sebastijan Krajcezen je otvorio prvu radionicu za proizvodnju piva i od tada je prožimanje gradskog života i života pivare nastavljeno u kontinuitetu do današnjih dana. 1878.godine pivaru kupuje jedan od najvećih veleposednika u Vojvodini, Lazar Dunđerski, koji je značajno proširio pivaru.
I tako, prolazile su godine, decenije. Pivara nesta, „Dani piva” ostadoše. Jer, dabome, piva ima, raznih fela i proizvođača, ali nema ovog našeg, iz naše pivare… I ne samo to. Baš ovih meseci, i što je od fabrike piva ostalo, isečeno je i otišlo u staro gvožđe. E, to se dogodilo između dve pivske manifestacije. Pivare, ni na papiru – nema, nema, i nema…
Biće poslednji dani avgusta opet krcati događajima, od svega po malo, za svakog po nešto, od ZIP-a ništa… Biće raznih manifestacija. Okretaće se ražanj, mirisaće roštilj, pevaće se, igraće se, naše pivo piti neće…
Dođe mi žao kada u ovo neko vreme pišem o „Danima piva”. Volim ja tu gužvu, volim kada se nešto događa, takva sam, priznajem, ali kao koprena ispred očiju stoji mi slika isečene Pivare. Eto, nemamo ni pivo, ni tut-gut, ni zdravu pijaću vodu. Nema se, a može se…
