Mladi sugrađani prošle subote su, u Kulturnom centru, budili proleće, pesmom, igrom… Ali, poleće je varljivo: malo toplo, malo hladno. U nekim dvorištima, procvetala je magnolija. Negde, pojavile su se liske na tek posađenim stablima. Lazareva subota. U nedelju smo uskršnje radosti podelili sa dragim ljudima koji su ga tog dana slavili.
Praznik nad praznicima. Najradosniji, u slavu života.
Sada želimo da u subotu bude lepo vreme, i da se družimo sa dečicom na Dečjem festivalu „Uskršnje jaje”, na velikom, glavnom gradskom trgu.
Uskrs, Vaskrs u nedelju, dan porodičnog okupljanja. A već ranije domaćice traže na internetu kako ofarbati najlepše jaje jer tehnike su razne. Tradicionalisti znaju – u lukovini, sa šarom od deteline. Ovi drugi, savremeni pristupi – pa, ne zna čovek šta bi rekao – te krep papir, pa aluminijumska folija, šlag, dekupaž, ombre i slične tehnike, ko će ih sve popamtiti. Savetuju da se boje bela jaja – zapravo, ako niste vični da ih sami „izbelite” posebnim tehnikama, teško da će iko kupiti ona u prodavnicama, sa belom ljuskom, a po ceni kao da su od zlata. Ali, suština je da se to čini s ljubavlju i da se s ljubavlju poklanja, uz tradicionalni pozdrav.
U monografiji „Petrovgrad” iz 1938. godine, autor kaže: O Uskrsu mese se kolači i raznose kao i o Božiću, samo, dok se o Božiću, pored kolača, šalju i orasi, o Uskrsu šalju se farbana jaja. „Posta u nekadašnjem smislu nema – navodi autor Ž.J.- Danas posti ko nema šta da mrsi, taj posti i za vreme mesojeđa. Ko ima mrsa, mrsi i o velikom postu…”. U tekstu se navode i tadašnji običaji, koji su vrlo zanimljivi…
I kakva god da nam je svakodnevica, radujemo se praznicima, Uskrsu posebno. Potrebno nam je i to svečano druženje, potrebni su nam i ti mali razgovori o tome šta ko planira da spremi za prazničnu trpezu. I skoro svuda čujem isto: neću da farbam mnogo jaja, tek običaja radi. A kada dođe svečan dan, ofarbanih jaja mnoštvo. Jer, ko može da odoli a da ne ofarba jaje u ovu, pa još i u ovu drugu boju i tako budu najlepši ukras na prazničnom stolu…
