Prema zvaničnim podacima, Srbija je 2023. godine bila treća u Evropi po broju poginulih u saobraćajnim nesrećama na milion stanovnika. Od nas su gori samo Bugari i Rumuni. Iskreno govoreći, neslavan rezultat ne treba da čudi. Stiče se utisak da se negativan trend nastoji obuzdati represijom, tj. kažnjavanjem. To bi imalo smisla da zakoni podjednako važe za sve. Međutim, da li je tako u realnosti?
Ispred popularne pekare u centru grada nesavesni vozači redovno parkiraju na trotoaru. Stepen drskosti je dosegnuo neslućene razmere, pa sam svedočio krajnje bizarnoj situaciji. Automobil je ostavljen na pešačkom prelazu?! Iza njega je bio parkirano službeno vozilo organa gonjenja. Pomislio sam, pravda je spora ali dostižna! Nažalost, moje maštanje o postojanju sistema je brzo raspršeno, jer sam shvatio da su civil i službeno lice istim povodom zastali. Očito im je miris peciva omamio razum, pa su zaboravili sva ona pravila o kojima smo učili.
Prethodnog vikenda sam analizirao koliko dece i omladine vozi osvetljene bicikle. Tokom subote i nedelje nisam naleteo ni na jedan dvotočkaš koji je imao makar
tzv. mačije oči na točkovima. Dinamo i zadnje svetlo su očito relikvije dvadesetog veka. Pitam se: kakvi su to roditelji koji puštaju decu neosvetljene na drumove?
Sa kim oni zapravo igraju „ruski rulet“?
