U ustanovi „Rezervati prirode” prošla godina će biti upamćena po pandemiji korona virusa, otežanom ili nepotpunom izvršenju zadataka koji su planirani, radom od kuće kako bi se sačuvalo zdrvlje zaposlenih, sprovođenju mera zaštite od korone. Stručni kadar ove institucije učestvovao je tokom vanrednog stanja u distribuciji paketa najugroženijim sugrađanima i time dao svoju podršku i doprinos u teškoj situaciji.
Uspešno su sarađivali i sa Policijskom upravom u cilju suzbijanja ribokrađe i drugih aktuelnih problema. Više o onome šta očekuju u narednom periodu za naš list govorio je Dejan Jovanov, direktor ustanove „Rezervata prirode”.
NOVA OSMATRAČNICA
– Prethodna godina biće zapamćena i po postavljanju nove osmatračnice na Aradačkom Ajlašu (deo starog toka Tise u blizini žabaljskog mosta), otkrićima novih vrsta silikatnih algi u Parku prirode „Rusanda”, veoma intenzivnom realizacijom naučno-istraživačkih projekata u Specijalnom rezervatu prirode „Ritovi donjeg Potisja”. Naša ustanova je sarađivala sa Biološkim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu i Beogradu i Udruženjem za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije „Habi prot” iz Novog Sada. Moram da spomenem i brojna spašavanja kečige koja sa smatra zaštićenom ribljom vrstom. Čuvarska služba je bila posebno efikasna i marljivo je obavljala svoj posao – kaže Jovanov te napominje da je ova ustanova uspela u prethodnom preiodu i da uredi njihov vizitorski centar.
– U svako terensko vozilo koje koristimo ugradili smo GPS uređaje radi praćenja i poboljšanja efikasnosti rada čuvarske službe i uštede goriva. U svakom slučaju, bili smo veoma aktivni tokom 2020. uprkos pandemiji i brojnim izazovima – objašnjava Dejan Jovanov.
Prema njegovim rečima, redovno su obilažena Belocrkvanska jezera, Crna bara kod Kovina, Gajger bara kod Opova, Ribolovačko carstvo kod Kikinde i Obradovićeva bara kod Mokrina.
– Otkriće o kojem se dosta pisalo prethodne godine je identifikacija briozoe (Bryozoe) na području „Ritova donjeg Potisja” koja spada u mahovnjake (životinje mahovine), čija je postojbina Sverena Amerika, a koja se u poslednjih 30 godina raširila i po evropskom kopnu. Ona je obično indikator – pokazatelj prisustva veće količine organskih materija i zagađenja u vodenoj sredini – kaže naš sagovornik.
USKORO PONTON NA JEZERU
Unapređenje rada čuvarske službe nabavkom opreme za noćnu identifikaciju i osmatranje, sonara koji može identifikovati nelegalno postavljen alat za ulov ribe ispod površine vode, izgradnja još jedne čuvarske osmatračnice i rekultivacija kanala koji vode od glavnog toka reke Tise do posebnih staništa riba, jeste ono što je planirano da se uradi u narednom periodu. Zatim tu su aktivnosti oko promocije turističke ponude SRP „Ritovi donjeg Potisja” i to biciklističke i pešačke staze sa bačke strane rezervata, završetak vizitorskog centra i njegova promocija, obeležavanje parka prirode „Rusanda” i nastavak započetih istraživanja na tom lokalitetu.
– Prošle godine se desio peh da nam je pri uklanjanju pontona koji je korišten za plivanje za časni krst, presečen energetski kabl koji napaja strujom fontanu kod Muzičke škole. Kada se uz to uzme i stepen korodiranosti pontona fontane i mogućnost njenog potapanja na dno jezera, odlučili smo se da fontana, čija je zapravo najvažnija funkcija aeracija i obogaćivanje vode kiseonikom, ne bude postavljena tokom prošle godine.
Međutim, za ovu godinu smo planirali izradu novog pontona i postavljanje fontane-aeratora na starom mestu, s tim da postoji ideja da se postavi još jedna, slična kod zgrade Suda. Pored toga, neophodno je na Begejskoj petlji završiti započete servise od prošle godine i pristupiti novim, jer neki nisu sprovedeni od kada je Begejska petlja počela da radi – ističe Jovanov. Miroslava Malbaški
