Nije ga bilo ni za Novu godinu. A i nje kao da nije bilo. Ali je pao ovih dana. Sneg, januara 2021. godine. Prve snežne pahulje odmah su se topile, potom je počelo ozbiljnije da pada pa su se zabeleli krovovi, ulice, a bogami i putevi. Kao da smo svi bili iznenađeni – nekako ni zime više nisu kao što su nekad bile, sneg do kolena, zavejani putevi, kolaps u saobraćaju i tako. Ali, i ovo snega koliko je bilo (sunce je već počelo da ga otapa), otvorilo je staru gradsku priču – prohodnost puteva i ulica. Glavne saobraćajnice bile su očišćene, što i nije bilo tako teško sa ovom visinom snežnog pokrivača. Sa ulicama i naseljima je već druga priča.
Znaju se u ovakvim prilikama prioriteti, prvi i drugi. A treći i ostali – e, tu su stanovnici gradskih naselja, kao što su Mužlja ili Šumica i drugi, totalno skrajnuti. Puteve su „čistili“ automobili koji su tuda prolazili, a kuda nisu – zna se. A zna se ko gde čisti sneg. E, ako se vaša kuća ne nalazi u „proritetima“, zna se šta vam valja činiti- uradi sam, a platio i onako jesi kroz razne gradske dažbine od kojih se novac koristi i za ove namene.
Sneg nam je pokrio razne rupe na ulicama, pešačkim stazama, pokrio divlje deponije koje rastu brže nego što nadležne službe mogu da ih uklone… Snežna bajka, bajkoviti grad (koji to i jeste samo što odgovorni nikako to da shvate, pa posebno staro jezgro prepuštaju, kako se to i dalje kaže, zubu vremena), onda opet sve bude sivo, pa će, možda ove zime pasti još snega i ličićemo na beli grad.
Sa snegom kako kome, ali je bar deci lepo. Ima u našem ravnom gradu i nekih brežuljaka – u Plankovoj bašti, na Starom Bagljašu, između zgrada u D1… I eto vam radosti, živosti, vesele cike… Jeste da spuštanje „niz padine“ nije tako izazovno, ali tu su deca, tu je klisko – dovoljno za trenutke radosti, izlaska iz onlajn detinjstva…
