Maestro Slobodan Bursać, dirigent čuvenog hora „Josif Marinković” preselio se na svoju zvezdu 1. juna 1993. Pre toga, učinio je nešto po čemu je ostao upamćen među brojnim naraštajima vrsnih pevača koji su u našem gradu stasavali. Pre tačno 35 godina vokalni sastav, kojim je upravljao, upisao se u istoriju osvojivši u Langolenu (Velika Britanija) titulu „Hor sveta”.
Tako je u srcu Banata posejano seme ljubavi prema pevanju i muzici. Sa ponosom nosimo epitet – grad horova, budući da je u Zrenjaninu aktivno 20 ansambala. Iako se „Josif” ugasio, njegovi članovi pevaju po brojnim sastavima. U čast i sećanje na velikog maestra, pre devet godina pokrenuta je manifestacija koja upravo nosi njegovo ime.
SUZE, OVACIJE I „TEBE POJEM”…
Za tri dana, kako je publika i navikla, od 3. do 5. juna, na sceni Kulturnog centra mogla su se čuti 23 hora, pevačkih društava i ansambla. U prve dve večeri, osim domaćih, predstavili su se i gosti iz Sarajeva, Rijeke, Novog Sada, Beograda i Sombora. Posebna pažnja bila je posvećena dečjim sastavima, koji su nastupili u matine programu, u subotu, 4. juna.
Čast da zatvori Festival pripala je Horu „Josif Marinković”, koji je uspeo da se nakon 35 godina ponovo okupi. Program su započeli duhovnom, liturgijskom Mokranjčevom kompozicijom, svojom nezvaničnom himnom „Tebe pojem”. Tog trenutka u publici su zavladali mir i tišina, koje su ubrzo zamenili gromoglasan aplauz, ovacije i suze. Tako je bilo nakon svake izvedbe, a tražio se i bis.
Dirigentska palica bila je u ruci maestra mr Andreja Bursaća, diplomiranog pijaniste, koji je u vreme pomenutog osvajanja priznanja u Langolenu bio mlad pevač. Ukazana mu je čast da ponovo stane ispred dragih ljudi i vrhunskih pevača, koje je nakon očeve smrti vodio punih devet godina.
– Okupljanje starog „Josifa” je u meni probudilo posebne emocije. Za protekla dva meseca, koliko smo se družili i pripremali, nosimo samo predivno iskustvo. Naše ponovno prepoznavanje i muzičko „stasavanje” za taj kratak period ću posebno pamtiti. Kompozicije kojima smo se predstavili su deo standardnog repertoara koji je negovao „Josif Marinković”. Bili smo pioniri duhovne muzike i publika nas po tome pamti. Ona je tada bila neistražen teren, tačnije nije se pevala, a i nije se ni smela uvek izvoditi. Kroz nju nas je moj otac uzvisio i podigao naše pevanje na jedan zaista poseban nivo, a hor odveo gde i zaslužuje – do krova sveta – ispričao je Andrej Bursać.
Andrej Bursać
Vladimir Stojković
LANGOLEN U ZRENJANINU
Direktor i idejni tvorac Festivala Vladimir Stojković stari je Josifovac. Muzički razvoj i karijeru duguje upravo ovom sastavu i maestru Bursaću, čiji ga lik i delo uvek inspirišu. Veli da su se vratili na veliku scenu, kako su to radili godinama unazad. Uspeli su da okupe dobar deo domaćih sastava, ali i da ugoste prijatelje iz regiona. Posebno mu je drago što se zrenjaninska publika odazvala u velikom broju. Prema njegovim rečima, to je pokazatelj da je ovakav događaj svima nedostajao.
– Ovo je bila prilika da se našim sugrađanima predstave svi koji vole i znaju da pevaju. Samim tim što su izašli i izveli program oni su i pobedili, jer je događaj revijalan. Gosti iz Rijeke i Sarajeva bili su oduševljeni svime što smo kao domaćini uradili za njih. Iste emocije nose Somborci, Beograđani, Novosađani, ali i lokalni izvođači. Okupljanje originalne, sada i proširene postavke hora „Josif Marinković” bilo je kruna ne samo završne večeri, nego svega što smo do sada uradili – rekao je Stojković i dodao:
– Kolektivna emocija i naboj nas pevača, kao jedne velike porodice, ispunili su salu i proširili se na sve prisutne. Verujem da smo Langolen 35 godina kasnije doveli u Zrenjanin. I obećavamo, dokle god postojimo, a imamo i naslednike, u ovom gradu se nikada neće ugasiti iskra horskog pevanja koju je zadojio Slobodan Bursać, čiji nas duh uvek prati, vodi i čuva.
ZNAKOVI PORED PUTA
Od samog početka na Festivalu učestvuju Gradski dečji hor Kulturnog centra, Dečji i mešoviti sastav „Prepodobni Rafailo Banatski”. Prema rečima dirigentkinje mr Senke Milisavljević, upravo se izvođenjem Mokranjčevih dela ističu putokazi i smernice u kom pravcu bi trebalo da se razvije ovakav jedan umetnički događaj, jasno postavljajući kulturu i umetnost na pravo mesto.
– Gradski dečji hor je „Malom rukoveti”, spletom najlepših odlomaka iz Mokranjčeve svetovne muzike, otvorio manifestaciju. Najvećim biserima njegove duhovne muzike u izvođenju hora „Josif Marinković” on je zatvoren. Time se zaokružila cela ovogodišnja festivalska priča koja nastavlja put i prati znakove koje nam je ostavio najveći među najvećima – Slobodan Bursać, a koji je svojim delom sve nas obavezao kako da branimo kulturu, negujemo i širimo pravu umetnost – rekla je Senka Milisavljević.
Odabirom numera, iz godine u godinu, pažnju privlači i „Zrenjaninski kamerni hor”, kojim diriguje Andrea Poša. Svi pevači ističu da im je posebno drago što su se sprijateljili sa horovima iz Sarajeva i Rijeke i razmenili iskustva.
Među najmlađima, veselim kompozicijama i nastupom ističe se Dečji hor „Sanjalice” udruženja „Kolegijum” na čelu sa Sanjom Popović Santovac. Vode se prepoznatljivim motom: „Ne moraš biti veliki da bi počeo, ali moraš početi da bi postao veliki”. Prema rečima dirigentkinje, za dečicu je izuzetno važno da nastupaju jer je to njima, kao i svakom umetniku, velika radost i treba od malih nogu da uđu u svet umetnosti.
Organizatori Festivala su Kulturni centar i „KulturKick Creative Productions”, a podržali su ga Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Grad Zrenjanin, ZREPOK, kompanija „Persu”, Poljoprivredna škola, Specijalistička pedijatrijska ordinacija dr Tomislav Stevanović i Apoteka „Alba”.
Miroslava Malbaški Foto: Ljiljana Stojaković i Jovan Drndak Njegović
PRVA REPORTAŽA
Čast da otvori Festival pripala je Maji Baralić Materne, etnomuzikološkinji i novinarki iz Sarajeva. Ona je pre 35 godina priredila svoju prvu televizijsku reportažu sa Slobodanom Bursaćem. Za nju je ponovni dolazak u naš grad bio posebno emitovan, jer se podsetila svojih početaka.
– Bila sam mlada i neiskusna u poslu, a dobila sam ozbiljan zadatak. Pomoglo mi je to što sam bila horski pevač i sa svojim sastavom bila u Langolenu. Razgovor sa maestrom Bursaćem je tekao sasvim spontano i mogu samo da kažem da je bio čovek koji se retko sreće u životu. Pamtim njegovu ogromnu energiju i topli osmeh kojim je plenio – ispričala je Maja Baralić Materne.
