Završetak i ove školske godine pokazao je da su svršeni osnovci sve manje zainteresovani za gimnaziju, a da se sve više okreću srednjim stručnim školama. Ovaj trend je na teritoriji Zrenjanina primetan u poslednjih petnaestak godina. Moguće je da mlade privlači mogućnost da imaju „zanat u rukama”, kao i praktično znanje koje bi im odmah donelo zaposlenje. U skladu sa time sve je aktuelnija srednja Tehnička škola.
Od 2018. godine na čelu Tehničke škole je Đorđe Klać, diplomirani mašinski inženjer. U ovoj ustanovi radi od 1990. godine, najpre kao nastavnik stručnih predmeta u oblasti CNC (kompjuterskog) upravljanja mašinama, izvevši četiri generacije „numeričara”. Nakon toga bio je organizator teoretske i praktične nastave. Na nekoliko najtraženijih smerova popunili ste kapacitete u prvom krugu upisa, a najveća konkurencija bila je za tehničara drumskog saobraćaja (68–87 bodova)?
– Sva odeljenja koja smo planirali da upišemo naredne školske godine jesu formirana. Nažalost, neki đaci koji su raspoređeni na obrazovne profile nisu mogli biti primljeni zbog neispunjavanja zdravstvenih uslova. Konkursom za upis definisani su medicinski parametri koje učenik mora da zadovolji za svaki profil. To je posebno važno za one koji u svom nastavnom planu i programu imaju obaveznu obuku za upravljanje vozilama „B” i „C” kategorije. Tu spada i pomenuti obrazovni profil tehničar drumskog saobraćaja, u okviru kojeg u trećem razredu svi moraju proći obuku za „B” kategoriju. Tako stiču uslov za polaganje ispita i dobijanje vozačke dozvole, što je sigurno jedan od bitnih uslova zbog čega je ovo zanimanje veoma atraktivno. Slično je i sa mehaničarima motornih vozila, dok đaci koji se obučavaju za vozače motornih vozila na kraju školovanja, pored vozačke dozvole za „B”, dobijaju i onu za „C” kategoriju. Vaša škola je jedna od najtraženijih u gradu, ali ranije nije bilo tako?
– Tačno. Već duži niz godina u Tehničkoj školi se traži mesto više na svim smerovima. Razlog je sigurno atraktivnost obrazovnih profila koje školujemo, a to smo postigli zahvaljujući maksimalnoj saradnji sa lokalnom upravom i Regionalnom privrednom komorom. Zajedno „osluškujemo” potrebe privrede i na osnovu toga planiramo i kreiramo upisnu politiku. Grad nesebično pomaže u opremanju, kao i u rešavanju svih problema koji se eventualno pojave. Učenici tako pored stručnih znanja dobijaju i prijatan i siguran prostor u kojem borave dok su u školi. Tehnička škola je prepoznata i po dualnom obrazovanju. Kakva su dosadašnja iskustva uvođenja prakse u nastavu?
– Dualno obrazovanje je kod nas prisutno već šest godina. Njime su delimično obuhvaćeni učenici koji se školuju za: tehničara mehatronike, bravara-zavarivača i mehaničara motornih vozila. Dosadašnja iskustva su veoma pozitivna. Sa kompanijama u kojima se sa učenicima realizuje deo nastave po dualnom modelu uspostavljen je više nego partnerski odnos. One svesrdno pomažu školu u vidu donacija opreme, a učenici dobiju konkretna znanja i mogućnost da se odmah po završetku školovanja zaposle u tim firmama. Gde se najčešće zapošljavaju vaši maturanti? U kojoj meri dalje nastavljaju školovanje na fakultetima?
– Naši učenici stiču kvalitetna znanja što pokazuje podatak da veliki broj upisuje visoke škole i fakultete i da ih uspešno završava i potom vrlo kvalitetno gradi profesionalne karijere. Za naše svršene đake, koji ne žele da nastave školovanje, problem zapošljavanja ne postoji upravo iz razloga što su zanimanja za koja se osposobljavaju deficitarna u našoj zemlji, a i u širem okruženju. Koliko se često devojčice odlučuju za smerove u Tehničkoj školi?
– Poslednjih godina uočili smo da se sve više devojaka opredeljuje za upis u našu školu i to na svim obrazovnim profilima. Ima ih i među bravarima-zavarivačima, naftašima, na konstruisanju i CNC upravljanju. Naravno, učenice su zainteresovane i za mehatroniku, a najviše ih je u oblasti drumskog saobraćaja. Od ukupno 750 učenika, oko četvrtine su devojke. Imamo i odeljenja u kojima ima više devojaka nego momaka.
