Kukuruz je i dalje najzastupljenija kultura u Banatu
Uz banatske ratare i stočare, punih sedam decenija, postojano stoje agrarni konsultanti ovdašnje Poljoprivredne stručne službe (PSS). U godini jubileja pred njima su novi zadaci. Od obuka za rad na njivi, do digitalnog opismenjavanja zemljoradnika. Tom poslu nedavno se pridružio Đorđe Stojaković, vršilac dužnosti direktora ove značajne ustanove. Diplomirani inženjer poljoprivredne tehnike, koji se školovao na Univerzitetu u Novom Sadu, imenovan je na tu funkciju početkom decembra. Zamenio je doskorašnju direktorku Kristinu Salapuru. Stojaković je stručnjak za kontrolu kvaliteta i kvantiteta poljoprivrednih proizvoda. Preangažmana na sadašnjem rukovodećem mestu, radio je u privatnom sektoru. Poslovi su ga vodili u Hrvatsku i Rumuniju. Svoje praktično agrarno iskustvo sticao je i na plodnim banatskim oranicama, u slobodno vreme, odlazeći iz Zrenjanina na porodično imanje u Česteregu.
U kakvoj radnoj atmosferi protiče jubilarna godina?
– Velika je čast voditi jednu ovakvu instituciju. Sve je počelo davne 1956. kada je osnovana Stanica za zaštitu bilja. Prerasla je u institut, a kasnije u Poljoprivrednu stručnu službu. Kada sam preuzeo funkciju zatekao sam uredno vođenu firmu, poželjnog finansijskog stanja i bez ikakvih poteškoća u poslovanju. Imamo izuzetno kvalifikovan i iskusan kadar, dobru laboratoriju i značajan broj delatnosti. Pred nama su značajni projekti, od kojih su neki već započeli.
Šta će, konkretno, obeležiti ovogodišnji rad Vaše službe?
– Za sve nas u ovoj delatnosti najvažniji posao biće aktivnosti na projektu e-agrar. Zato su naši poljoprivredni savetodavci započeli godinu fokusirani na obuku korisnika za ovu uslugu. Servis je besplatan. Predstavlja važan alat za ubrzanje procesa upisa podataka u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Svim klijentima stojimo na usluzi prilikom registracije gazdinstava i obnove, kao i svih daljih radnji. Svakodnevno smo organizovali dežustva tokom radnog vremena, kako bi ljudi mogli da dođu i obrate se za savet. Vidimo da je veliko interesovanje. Takođe, u najavi imamo još neke projekte. Planiramo da se uključimo u kalibraciju i atestiranje prskalica sa izdavanjem setifikata. Tu bih i lično mogao da pomognem, jer je reč o mojoj struci.
Dok njive miruju, predavanja su u toku. Koje još akcije sprovodite?
– Sada je vreme zaštite useva i period kada smo aktivni sa obukom poljoprivrednih proizvođača. To je prilika da oni mogu da prošire i unaprede svoja znanja. Odlazimo i na teren. Trudimo
se da neka od predavanja budu u sredinama gde su veće grupe proizvođača. Na tome posebno insistiramo ako su u pitanju stariji građani. Želimo da im izađemo u susret, da ne moraju da dolaze kod nas u službene prostorije. Istovremeno, naši stručnjaci rade i na sopstvenoj edukaciji. Pratili su i ove godine na Zlatiboru 6. jubilarno savetovanje agronoma.
Poznati ste po analizama zemljišta. Da li je bilo ulaganja u potrebnu opremu?
– Jeste. Krajem 2025. dobili smo novo vozilo za uzorkovanje zemljišta. Imamo i akreditovanu laboratoriju. Sa inovativnim vozilom i sondom prikupljamo uzorke i donosimo ih u našu laboratoriju, gde se dobijaju rezultati i preporuke koordinatora opservacija. Tu se vrši i ispitivanje semena. Sve je to bitno da bi se došlo do ploda i roda. U zavisnosti od hibrida za koji se proizvođači odluče, mi se trudimo da damo savet koji će konkretno da pomogne i pospeši prinos.
Kakva je situacija na banatskim njivama, nakon što je stiglo malo vlage?
– Primetili smo da ima razlike. Zemlja nije toliko suva kao ranije, pre snega. Nadamo se dobroj godini što se tiče padavina. Trenutno je prihrana pšenice u toku. Mi smo taj posao na našim oglednim poljima završili. Pre toga smo sondirali zemljište, što svim našim proizvođačima preporučujemo da urade. Time sebi olakašavaju i finansijsku situaciju, jer dobijaju preporuku koliko tačno đubriva treba da bace, umesto da to rade napamet. Ako želi profit, zemljoradnik treba da ima racionalna ulaganja. Sa analizom upravo dobija rezultat koji mu tačno pokazuje šta treba da uradi.
Klimatske promene su i za vas izazov?
– U poljoprivredi sve zvisi od vremenskih uslova. Iz pozicije naše struke, savetujemo da se, zbog visokih temperatura, ide nasorte hibrida otporne na sušu. Primetili smo i da naši proizvođači, kao odgovor na promenu klime, biraju za usev uljanu repicu. Ona je sad zastupljenija nego ranijih godina. Kukuruz je u Banatu tradicionalno najzastupljenija kultura. Ljudi ga seju s verom da će roditi. Uzdaju se u otpornije hirbide.
