Uspešno suočavanje sa bolešću počinje od informisanosti
Dr Aleksandra Tabakov, master molekularne biomedicine i lekarka specijalistkinja kliničke farmakologije, jedna je od 2.723 medicinara koji su potpisali pismo Vladi i nadležnim institucijama, nezadovoljni „javno-zdravstvenom katastrofom u Srbiji”.
Naučno potkrepljenim objavama o epidemiji kovida 19, koje objavljuje na svom Fejsbuk profilu, kao i na stranici ordinacije „Dr Dragana Babić” gde radi kao savetnica o lekovima, dr Aleksandra Tabakov je stekla veliko poverenje građana. Zrenjaninci je znaju i kao volonterku NURDOR-a i organizatorku susreta ljubitelja jezika „Language spot”. Društveni angažman po pitanju zaraze, dr Tabakov smatra svojom obavezom.
– I sama sam u jednom trenutku imala utisak da mi ništa nije jasno. Pomislila sam kako je ljudima koji nemaju ni osnovna medicinska znanja – hrpa neproverenih informacija čini da osećate da nemate kontrolu nad sopstvenim životom i zdravljem. Kako umem pravilno da interpretiram rezultate naučnih studija i imam uvid u najaktuelnije vodiče i protokole lečenja, mogu da sagledam situaciju na realističniji način od ljudi nemedicinske struke. Početak uspešnog suočavanja sa bolešću jeste naoružavanje pravim i kompletnim informacijama.
Da li je otvoreno pismo lekara jedna od retkih dobrih vesti od kada je počela epidemija?
– Proglas je glas stručnosti nad politizacijom, glas svakodnevne prakse nad pukim teoretisanjem, glas zdravog razuma nad instrumentalizovanim stavovima, glas lične i profesionalne etike nad neetičnošću svake vrste. Dobra vest svakako jeste, mada bi trebalo da nas, kao društvo, epidemija nauči još mnogo čemu.
Medicinari se u Srbiji ne bore samo protiv epidemije, već i protiv straha?
– Teško mi je da to komentarišem sa pozicije nekoga ko je zaposlen samo u privatnom sektoru, ali da – verujem da su se mnoge kolege našle u nezavidnoj situaciji. Ipak, mislim da smo samim odabirom ovog poziva stavili interese pacijenta i javnog zdravlja iznad sopstvenih i da moramo da prevaziđemo strah za bilo koju vrstu lične koristi.
Da li su najave da bi Srbija do kraja godine mogla dobiti vakcinu protiv kovida 19 samo besmislene ili i opasne?
– Najpre bih ih okarakterisala kao nerealne. Trenutno se tri vakcine nalaze u poslednjoj, trećoj fazi ispitivanja. U njoj se procenjuje: 1. sposobnost vakcine da izazove imuni odgovor i, 2. efikasnost vakcine u zaštiti od infekcije. Za utvrđivanje efikasnosti potrebne su hiljade ispitanika i period praćenja koji uopšteno traje oko 1,5 – 2 godine.
Za sada, znamo da vakcine izazivaju imuni odgovor, ali da li zaista štite? Čini se da godine ispitivanja nisu opcija i najverovatniji scenario jeste da će vakcina biti odobrena na najmanji nagoveštaj efikasnosti. Ovo dokazuje dokument Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koji sadrži kriterijume na osnovu kojih se procenjuje kvalitet vakcina-kandidata za kovid-19 i koji ne utvrđuje efikasnost, već potencijal za efikasnost. O etici ovakvog čina se može raspravljati, međutim, što se pravnog okvira SZO tiče, ovakav scenario je opravdan ako se radi o bolesti koja neposredno ugrožava veliki broj ljudi.
Uz to, najvažnija „mera uspešnosti” vakcine nije efikasnost već efektivnost. Ona je mera zaštite vakcinisanih u odnosu na nevakcinisane, među ljudima koji su oboleli od drugih bolesti, čiji imunitet je oslabljen, itd. Zato je uspešnost vakcine „na terenu” uvek manja od one u studiji.
Čak i ako pretpostavimo da će za par meseci studije dokazati bezbednost i bar delimičnu efikasnost vakcine, ne možemo znati da li će vakcina zaista biti efektivna u široj populaciji.
Mnogi u svrhe prevencije kovida uzimaju razne vitamine i suplemente…
– Do sada nijedna zvanična institucija nije preporučila dijetetske mere koje bi mogle pomoći u prevenciji ovog oboljenja. Naravno, za funkcionisanje imunog sistema važni su bakar, folna kiselina, gvožđe, selen, cink, zatim vitamini A, B6, B12, C i D, međutim, ni za šta od toga do sada nije dokazano da zaista može da zaštiti od infekcije virusom SARS-CoV2. Zvaničan stav SZO je, za sada, da su dozirano izlaganje sunčevoj svetlosti, izbalansirana ishrana, redovna i umerena fizička aktivnost i kvalitetan san dovoljni za normalno funkcionisanje imunog sistema. Osobe koje dokazano imaju manjak neke od ovih suspstanci, naravno, treba da je nadoknađuju na način na koji im to preporuči lekar.
ZABLUDE U VEZI SA UČINKOVITOŠĆU TESTOVA
Odgovarajući na pitanje da li su česte zablude oko testova na korona virus, dr Aleksandra Tabakov je istakla da je sposobnost PCR i serološkog testiranja (detekcija antitela) da pravilno identifikuju zaražene i nezaražene, još uvek je predmet debate u svetu.
– Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, organizmu je potrebna jedna do tri nedelje od početka simptoma da razvije antitela na virus. Smatra se da antitela postaju pozitivna od 7. do 10. dana nakon početka simptoma. To znači da brzi tj. serološki testovi nemaju nikakvu vrednost za dijagnostikovanje pre nego što istekne (bar) ovaj period. Tokom prvih 7 do 10 dana jedini pouzdan test je PCR. Veliki pregled 38 studija iz čitavog sveta objavljen u junu navodi da su testovi na antitela u prvoj nedelji bolesti sposobni da detektuju samo 30 odsto stvarno zaraženih, u drugoj 70, a u trećoj 90 odsto zaraženih pacijenata – kaže dr Tabakov.
Važno je, napominje doktorka, reći da postoji vremenski „prozor” u kojem i PCR i testovi na antitela mogu biti negativni, iako je pacijent zaražen. To je vreme kada je virus odbrambenim snagama „uklonjen” iz nosa i ždrela, a količina antitela u krvi još uvek nije dovoljna za detekciju.
– Dakle, osluškujte svoj organizam, posavetujte se sa lekarom i nemojte se oslanjati na testove – oni su, kao i naše znanje o ovoj bolesti, više nego nesavršeni – istakla je dr Aleksandra Tabakov.
