Ona je interdiciplinarna umetnica, teoretičarka, edukatorka. Rođena Zrenjaninka, a Njujorčanka već više od dve decenije. Osnovne i master studije slikarstva i pedagogije je završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (1997), interšip u Veneciji, u Muzeju Pegi Gugenhajm i na Venecijanskom bijenalu (1999), Letnju akademiju na Amsterdamskom univerzitetu (2000), a doktorske studije iz teorije umetnosti i medija – „Odnosi biopolitike i ekoestetike u teorijama umetnosti i medija”, na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (2013).
Dr Milena Popov je profesorka na Univerzitetu grada Njujorka. Osnivač, moderator i organizator Intelektualnog salona u Njujorku, koosnivač i član multimedijalne umetničke grupe Aufwiedersehen (sa Ksenijom Kovačević), član umetničkih udruženja, poput Internacionalne eko art mreže (International Eco Art Network).
Umetnički i naučni radovi su joj prezentovani na više od 70 grupnih i 26 samostalnih izložbi, kao i na više od 80 internacionalnih simpozijuma, panela i radionica širom sveta. Neki od umetničkih radova izloženi su u privatnim i muzejskim zbirkama, poput Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, a naučni radovi objavljeni u naučnim žurnalima i knjigama. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja.
Nena, kako je od milja zovu roditelji i prijatelji, uporan je radoholik sa bezmernom maštom, energijom, planovima. Ni pandemija, ni profesura, niti izložbe koje priprema, ne ometaju njen dolazak u Zrenjanin, niti radost stvaranja. Tek što smo završile intervju, javila mi je da joj je stigla radosna vest: „Upravo sam saznala da će moj zvučni rad (sound art work), „Lišajevima prekriveno kamenje”, biti prikazan na Venecijanskom bijenalu. Srećna sam”.
Srećno! A kada si naslutila svoju srećnu zvezdu i dobila podršku?
– Oduvek sam volela da crtam i slikam. Moji prvi pedagozi su bili moji roditelji, od kojih sam nasledila ne samo umetnički talenat i osećaj za lepo, već sam naučila i prve osnove umetničke tehnike i umetničke kritike (moj tata je odličan crtač, a mama nepogrešiv umetnički kritičar, a od nedavno i – fotograf). Oni su mi uvek bili velika podrška.
Moj umetnički talenat je još u osnovnoj i srednjoj školi bio priznat, te su moji crteži i slike bili na svim školskim izložbama. Vrlo rano sam se odlučila za umetnički poziv, još u osnovnoj školi, iako sam se malo dvoumila između istorije, filozofije i umetnosti. Ove tri oblasti sam spojila u studijama, posebno u doktoratu. Uporedo sa pohađanjem srednje medicinske škole u Zrenjaninu, da bih se pripremila za prijemni ispit na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, slikarski zanat sam učila od zrenjaninskih slikara – Duška Šešuma, Viorela Flore, Zdravka Mandića, Radiše Lucića, Slavka Konculova. Primljena sam na Slikarski odsek vrlo prestižne Akademije umetnosti u Novom Sadu, gde primaju samo 10 studenata svake godine, odmah posle završetka srednje škole, što je vrlo retko. Na pripremama, na Akademiji i na doktoratu, imala sam brojne pedagoge od kojih sam podjednako naučila i kojima sam vrlo zahvalna.
Kakvo je bilo tvoje detinjstvo u Zrenjaninu, odrastanje, mladost?
– Imala sam lepo detinjstvo i mladost u Zrenjaninu. Te sedamdesete i osamdesete godine 20. veka su bila lepa vremena.
Šta je prva asocijacija kada pomisliš na Zrenjanin?
– Moji roditelji i brat, naša kuća i vrt, rodbina, prijatelji, Begej, stara lepa arhitektura u centru grada.
Kako si podnela odlazak iz zemlje i kakav je bio prijem u SAD?
– Teško je bilo odvojiti se od porodice, ali sam se vrlo brzo uklopila u život u Njujorku, jer sam tamo već imala prijatelje Amerikance sa kojima sam radila u Veneciji. Brzo sam stekla i nove. Ubrzo sam imala i prvu samostalnu izložbu. Njujork je centar umetnosti, san o kom svaki umetnik i intelektualac sanja, u kom se vrlo često stvaraju svetski trendovi, kosmopolitski grad, s ljudima iz celog sveta, te postoji ta neka otvorenost koja mi se vrlo dopada.
Kakav je tvoj dan u Njujorku?
– Teško je uporediti njujorški, vrlo brz tempo života, sa zrenjaninskim. Kao da je reč o dve različite planete ili dimenzije. Ovde se u toku dana jako mnogo stvari događa, te čovek mora stalno da pravi selekciju, jer ne može sve da postigne, a svakako simultano uvek radi na nekoliko projekata. S obzirom na to da sam umetnik, teoretičar i edukator, moje radno vreme je fleksibilno i mahom radim od kuće. Jednom do dvaput nedeljno držim predavanja – na fakultetu u učionici, po muzejima i drugim lokacijama grada, a ostala predavanja i mentorstva – onlajn.
Svaki dan je drugačiji i vreme je podeljeno između rada na umetničkim projektima, pripremanju izložbi, simpozijuma, publikacija, gostovanja na drugim fakultetima i institucijama, druženja i posete kulturnim i naučnim događanjima.
Kakvo je tvoje iskustvo u radu sa mladima?
– Uživam da predajem. Poput umetnika, pedagog ima mogućnost da prenese znanje na druge ljude i time utiče na budućnost ne samo jedne osobe, već mnogih generacija, čak i društva. Divan je osećaj kada uspeš nekoj osobi da otvoriš pogled u neki novi svet, u mogućnosti, da joj pomogneš da postane uspešnija i bolja.
Koje oblasti predaješ na Univerzitetu grada Njujorka?
– Predajem različite oblasti i predmete (umetničke, naučne, a naročito interdisciplinarne), mahom vezane za ekologiju. Osmišljavam programe za ove predmete, a neke od njih lično stvaram, kao što je eko umetnost i dizajn. Predajem i uvod u crtanje, društvena sredina, kao i predmete ekologija i pravda, uvod u održivost, ekologija i rasizam, urbano šumarstvo, toksikologija naše okoline.
Studenti su osnovali Ekološki i Klub za zaštitu životinja, a u saradnji sa mnom i prvu ekološku modnu reviju na fakultetu. Moja nastava je najčešće u vidu dijaloga sa studentima, sa brojnim gostima na času, ekskurzijama (muzeji, galerije, priroda, grad, događanja van fakulteta) preko videa, vežbi… Obučavam i profesore (radionice, simpozijumi, panel, publikacije).
Dolaziš kod roditelja svake godine, koliko te susreti napajaju?
– Mnogo mi znače ti susreti. Imam sreću što imam divne roditelje koji me razumeju i podržavaju u svemu. Mi imamo ista interesovanja. I kada nisam u Zrenjaninu, sa njima sam u kontaktu svakodnevno preko interneta.
Sa kim se družiš u Njujorku, šta čitaš, koju muziku slušaš, tvoja interesovanja…?
– Družim se sa ljudima iz celog sveta i imam prijatelje u mnogim zemljama. Muzika koju slušam je, takođe, eklektična. Volim podjednako klasičnu i eksperimentalnu, sound art, poneki džez, bluz, pank, tradicionalnu iz celog sveta, čak i poneke j-pop i k-pop pesme.
Najčešće čitam istorijske i etnografske studije i pratim najnovije publikacije iz obasti likovnih umetnosti, kritičke teorije i filozofije, nauke. Moja interesovanja su široka i uvek sam gladna novog znanja, a Njujork je savršeno mesto gde većina kulturnih i naučnih dela doživljava svetsku premijeru. Lepo je živeti u centru svetskih zbivanja. To me je i privuklo da se ovde preselim.
Kako si podnela uslove pandemije i kakvi su planovi?
– Pandemija me nije iznenadila, nedostaju mi putovanja, radim i dalje, a imam više slobodnog vremena… Nadam se da će ovo iskustvo doneti neke pozitivne globalne promene – da će sve zemlje sveta biti mnogo ozbiljnije u rešavanju ekoloških problema. Što se Zrenjanina tiče, investiranje u proizvodnju i izvoz bio (organske) hrane, visoko školstvo (otvaranje poljoprivrednog univerziteta i/ili instituta i akademije umetnosti), čistu pijaću vodu, ozelenjavanje, biciklističke staze, čistu energiju, kulturu, sport i turizam – bi bio održivi razvoj (a ne otvaranje zagađivačke industrije).
Tvoja životna deviza i savet mladima?
– Kada se nešto zaista želi, onda se to i ostvari. Sve se dešava s razlogom. Moja poruka ljudima, posebno mladima, je da je jako bitno verovati u sebe, raditi ono što voliš i slediti sopstveni put.
IZLOŽBE I KONFERENCIJE
– Moja prva izložba je bila u „Beobanci”, u Zrenjaninu 1993, nakon upisa na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde sam predstavila crteže i slike – o čemu je izvestio „Zrenjanin”. Neke od mojih nedavnih umetničkih izložbi i prezentacija su: „Transformativni potencijal ne-toksične i eko kratkotrajne umetnosti u prirodi: Komunikacija sa prirodom” – na konferenciji Triniti koledža u Dablinu, „Talasi” – na konferenciji Univerziteta Granada u Granadi, „Jednom davno: Lišajevima prekriveno kamenje” na SoundArt radiju u Londonu, u magazinima „Art Hole 3”, „Unpsychology 6: Other-than-Human Anthology” i „Still Point Arts Quarterly 36”. Pripremam samostalnu izložbu „Biotransformacija” u Galeriji „Terra” u Kikindi, koja bi trebalo da bude od 6. do 30. juna, konferencija u Stokholmu je u avgustu… – kaže naša sagovornica.
