Zbrinjavanje hitnih slučajeva i za vreme pandemije
Kažu da je srce onakvo kako živimo. A kako živimo, možda najbolje svedoči podatak da su kardiovaskularne bolesti prve po smrtnosti u svetu, u Srbiji, u Zrenjaninu…
Kako pomoći ljudima čije se srce umorilo, posebno u doba pandemije i šta nam valja činiti da bismo sačuvali zdravo srce, razgovaramo sa dr Sanjom Đurin, specijalistom kardiologije, načelnicom Internog odeljenja Opšte bolnice „Đorđe Joanović” u Zrenjaninu.
Kakvo je Vaše iskustvo tokom epidemije?
– Pandemija, vanredno stanje, reorganizacija u zdravstvenom sistemu, crvene i zelene zone, to niko od nas nije očekivao, a ponajmanje da će trajati ovoliko dugo. U ovo vreme kovida, svi pacijenti koji boluju od hroničnih nezaraznih bolesti, pa tako i kardiološki bolesnici, u nezavidnom su položaju. Ograničena je dostupnost specijalističko-konsultativnim pregledima i dijagnostici, zbog poštovanja epidemioloških mera u zdravstvenim ustanovama, kao i zbog angažovanja dela zdravstvenog osoblja u radu u crvenim zonama, a sada i na vakcinaciji. Međutim, sve vreme epidemije su zbrinjavani hitni slučajevi, kako ambulantno, tako i hospitalno, rađene su kardiološke kontrole pacijenata nakon otpusta iz bolnice i pregledi u okviru preoperativnih priprema ili priprema za sprovođenje hemio terapije.
U vreme epidemije su svi srčani bolesnici, a posebno oni starije dobi, bili u grupi visoko rizičnih pacijenata, ali mnogi nisu dolazili na redovne kontrole…
– Od početka pandemije (za vreme vanrednog stanja) imali smo putem medija prosleđene brojeve telefona za naše pacijente koji su mogli da se konsultuju sa nama. Međutim, mali broj pacijenata je koristio ovu mogućnost i bili su praktično prepušteni sebi, da koriste terapiju i slede savete koje smo im dali na poslednjoj kontroli. Većina pacijenata je dobro, ali jedan broj, i to onih težih bolesnika sa pridruženim bolestima su u pogoršanju i bivali su hospitalizovani, kako na kardiološkim odsecima, tako nažalost i u kovid zoni, jer su bili i visokorizični za korona infekciju. Nažalost, neke od njih nismo uspeli da spasemo.
Da li ste obavljali specijalitičke preglede i za vreme pandemije?
– U dva navrata je počinjala da radi Specijalistička poliklinika, ali u smanjenom obimu. Osim kraćeg prekida za vreme vanrednog stanja i u piku epidemije tokom novembra-januara, kardiološka dijagnostika je radila. Sada imamo povećan broj pacijenata kojima se traži ultrazvuk srca nakon preležane korona infekcije i, na sreću, većina pacijenata je preležala korona infekciju bez većih posledica po srce. Nadam se da ćemo uskoro biti u prilici da normalizujemo rad Poliklinike i da se posvetimo ambulantnim kontrolama kao i ranije. Tek kada se sve ovo završi i sumiramo sve podatke, znaćemo kakve su sve posledice pandemije po kardiološke pacijente.
Nova, savremena metoda dijagnostikovanja srca – stres ehokardiografiji (SEHO), a uvedena je 2018…
– Stresehokardiografija je dijagnostička metoda kojom se ispituje koronarni protok srca i njom se rano otkriva koronarna bolest (angina pektoris) i prati ishod lečenja pacijenata kojima je stavljen stent ili urađena bajpas operacija. Ova metoda je predviđena za pacijente koji se iz ranih razloga ne mogu podvrgnuti fizičkom opterećenju srca. Uradili smo više od sto ovih procedura kada je počela pandemija, i sve je stalo.
Uvek naglašavate da ćemo svakodnevnom brigom o srcu, koja podrazumeva zdrav način života i redovnu kontrolu, sačuvati srce. Kako ubediti ljude u ovu formulu?
– Ovo je teško pitanje, jer magičnu formulu još nismo pronašli, pa su nam i statistički podaci zato tako alarmantni. Tačno je da je srce organ koji nikada ne miruje i koji je pokretač celog našeg organizma. Moramo ozbiljno shvatiti značaj redukcije svih faktora rizika. Među njima je možda najopasniji stres koji je kod nas u kategoriji hroničnog stresa, naročito u poslednjih godinu dana kada smo zabrinuti ne samo za sopstveno zdravlje, već i za egzistenciju porodice. Teško je sada naći model kako relaksirati ljude i osloboditi ih stresa, a time i rizika za kardiovaskularne bolesti. Posledice ćemo tek videti. Branka Jajić
